Zašto volimo da gledamo dodelu Oskara?

Ove nedelje stotine miliona gledalaca je ostalo budno da bi gledalo veliko finale sezone filmskih nagrada: Dodelu Oskara. Bez obzira na to koliko pljujemo ovaj šou, istina su mnogi od nas bili zalepljeni za TV ekrane: od crvenog tepiha do rečenica „I Oskara dobija…“ do sutrašnjih modnih analiza.
 
Ali šta je to što nas zapravo toliko privlači da gledamo Oskare? I naročito, za one koji sebe identifikuju kao filmofile, šta je to što vas vuče da gledate i ostajete budni po čitavu noć godinu za godinom?
 
Odgovor je delom da smo društvene životinje, tvrdi profesor psihologije Stjuart Fishof sa katedre za psihologiju državnog Univerziteta u Kaliforniji. Kao takvi, pre ćemo da fokusiramo našu pažnju na alfa mužjake i žene u paketu bilo da su kraljevi, heroji, ili u ovom slučaju slavne ličnosti. 
 
Ovo su osobe na koje obraćamo pažnju jer, na ovaj ili onaj način, oni utiču na naše živote. Kako se oblače, kako govore, šta vole, koje uloge igraju – oni su veoma uticajni… Ovi ljudi su veliki deo našeg kulturnog raslojavanja – ko je bitan, a ko ne.
Takođe ove ličnosti prijaju očima. Oni su seksi, lepi ljudi a mi takve volimo da gledamo. To je kao legitimni voajerizam. Štaviše, kroz magiju filmova, publika može da počne da veruje da su glumci uloge koje glume, a maštamo o tome kako bi bilo da ih poznajemo i identifikujemo se sa njihovom pričom.
 
„Mi pozajmljujemo režiserove oči ili ugao kamere da bismo videli kako En Hetavej (Fantina u Jadnicima) ostaje bez kose. Vidimo suze i drhtanje njene vilice, bol u njenim očima a to je neverovatno intiman momenat“, kaže profesor Robert Simermon, specijalista medijske psihologije. „Prolazimo sa njom kroz sve u realnom vremenu…Očigledno je to uloga, ali iskustvo koje doživljavamo je veoma realno.“
 
Kako postajemo zarobljeni u filmu, tako u potpunosti zaboravljamo da to nije realnost – mi više ne razlikujemo scenario, režiju i kameru. Sve se svodi na ulogu, na lik. A filmove Fishof naziva „autobiografskom rezonancom“.
 
Mi se identifikujemo sa ovim likovima i zato mogu imati toliko uticaja na naš život. Kroz identifikaciju, mi možemo da se osećamo kao ovi likovi i u nastavku – kao glumci koji ih igraju. Kao neuzvraćena ljubav, osim što je ovo neuzvraćena intimnost i prijateljstvo. DVD i BlueRay, HD snimci uveli su glumce u naše dnevne i spavaće sobe. Oni nas vide gole, bili su u našim sobama. Oni su u svakom delu našeg privatnog prostora i ne možemo da odolimo identifikaciji. 
 
I zato ima smisla što želimo da ih pratimo na dodeli Oskara, da vidimo sa kim izlate, šta oblače, šta će reći. Ogroman deo naše ličnosti nikada nije izašao iz srednje škole. Holivud je najveća srednja škola na svetu. Tu se sve vrti oko popularnosti, ko ide na koju zabavu, ko je omiljeni par. I svi smo uvučeni u to.
 
Pazimo na gafove, navijamo za favorite, vrtimo glavom na omražene, a iznad svega, tražimo redak znak ljudskosti iza svog tog glamura jer nas to najviše spaja sa zvezdama. Nagrade takođe naglašavaju univerzalnu privlačnost autsajdera – nije slučajno što je, na primer, toliko mnogo njih bilo ubeđeno da će Ben Aflek osvojiti Oskara za najbolju režiju. Volimo autsajdere jer smo to mi. Većina nas živi običnim životom, ali svi imamo probleme i iskušenja. Radi se o toj upornosti da guramo dalje. Mi personalizujemo te snove, pa kada ih neko ostvari, to je kao da smo osvojili Svetsko prvenstvo u fudbalu na primer.

 

 
Iako većina nas neće osvojiti Oskara, možemo da cenimo našu sreću zbog posredne pobede našeg favorita. Kada pobedi vaš film, vaš glumac – vi ste pobedili. Bilo da pobede ili ostanu bez nagrade, dodele Oskara na najnižem nivou jesu godišnja tradicija koja nam daje šansu da tračarimo bez opasnosti sa prijateljima i povežemo se sa onima oko nas. To nam omogućuje da učestvujemo u velikom društvenom događaju. Mnogi razgovaraju o nominacijama za glumce ili filmove sa svojom porodicom i prijateljima.
 
To nam daje i šansu za pobegnemo, pa čak i na nekoliko sati nedeljom uveče. Tako hranimo fantazije, to nam daje začin životu, izlazimo iz naših svetovnih i običnih života. Odlazimo na bajkoviti bal gde smo i sami učesnici.
 
Photo: Flickr
bitsyu