Stručnjaci nevladine organizacije za klimatske promene Giec navode da postoje četiri scenarija kako će izgledati svet 2100.
Prvi i najoptimistčniji scenario je da čovečanstvo počne radikalno da investira u nove vidove energije i geoinženjering. Temperatura bi se stabilizovala do 2050, tako da bi glečeri prestali da se tope, acidifikacija okeana bi se zaustavila.
Prema drugom mogućem scenariju, koji je prema mišljenju stručnjaka i najrealniji, ako se klimatske promene ne uzmu kao ozbiljan problem a čovečanstvo krene putem ubrzanog tehnološkog progresa, koji omogućava veću proizvodnju uz manju energetsku potrošnju i obnovljivi vidovi energije kao i nuklearna energija budu dominanti, broj svetske populacije će porasti na 8,5 milijardi, a koncentracija C02 na 550 ppm.
Postoji i treća mogućnost, da čovečanstvo smanji emisiju gasa sa efektom staklene bašte ali tek krajem stoleća. Ukoliko čovečanstvo nastavi s upotrebom fosilnih goriva dosadašnjim tempom i ekonomiju stavi u prvi plan na štetu sudbine planete, a ne promeni sadašnje navike posledice klimatskih promena će biti očigledne.
Četvrti je i najgori scenario, prema kojem bi broj stanovnika, kao i emisija gasa nastavila da raste do kraja stoleća. Ravnoteža ekosisitema bi bila ugrožena a biodiverzitet bi se drastično smanjio. Temperatura bi sve više rasla, poplave i suše bi bile sve učestalije, glečeri bi se istopili, a kruženje vode u prirodi bi bilo narušeno.
