Prošlog leta smo na grčkom ostrvu Kos imali priliku da upoznamo fantastičnu Anastasiju Vagalatis. Ona je umetnica, aktivistkinja u odbrani planete zemlje i zaista sjajna osoba. Pročitajte šta ima da vam kaže o putovanjima, kreativnosti i životu.
Predstavi se našim čitaocima?
Ja sam građanka sveta, koja ima sreću da živi na raskršću bogate istorije, koja povezuje kulturu istoka i zapdaa. Balkan jednostavno nije bilo koji deo sveta. I zato se osećam blagosloveno što su me okolnosti dovele do ovog malog ostrva u Egejskom moru.
Kao dete sam bila nestašnog duha i stalno imala potrebu da se zabavljam raznim stvarima, pogotovo radeći rukama. Posle toliko godina mislim da sam najzad pronašla sebe. Imam 51 godinu, majka sam dvoje odresle dece.
Istovremeno kontrolišem drugu stranu moje prirode i moju zabrinutost za naš svet. Kada ste mladi hoćete da promenite svet, ali kako ste stariji shvatate da je dovoljno da promenite vaš unutrašnji svet.
Kako bi opisala svoje radove?
Mrzim samu ideju kupovine materijala, kada postoji toliko toga oko nas. Stvari koje mogu da se ponovo iskoriste uz malo kreativnosti. Konstruisanje i pružanje novog izgleda stvarima za koje nikada to ne biste mogli da pretpostavite. To je ono što radim.
Studirala si umetnički fakultet u Kanadi, živela širom sveta i na kraju došla na Kos. Da li misliš da je to životno iskusto važno za tvoju umetnost?
Ne smatram sebe umetnicom. Možda zato što nikada nisam završila fakultet (Ontario collage of art). Uvek sam smatrala da je važno da izraziš sebe bez ograničenja.
Jedno vreme sam radila u modnoj industriji na Kritu. Posle perioda kada sam putovala sa mojim prvim deteom odlučila sam da otvorim alternativni kafić gde sam predstavljala i moj nakit i odeću. Imala sam i sreću da tri godine radim kao učiteljica umetnosti sa decom sa problemima u učenju. Ne znam koliko sam im pomogla, ali sam im zahvalna zato što su meni pomogli da se rešim kompleksa.
Ponekada radim i kao volonterka u različitim organizacijama u lokalnoj zajednici na Kosu.
Lagodnost novih tehnologiju mi pomažu da se izrazim kroz fotografiju temama sa Kosa i ostrva koje ga okružuju. Danas sam vlasnica malih apartmana. Naše porodično imanje je van turističkog centra, okruženo maslinama, pod suncem i u blizini drevnog Asklepieiona.
U našim apartmanima posetioci mogu da vide moje radove. Nameštaj je uglavnom obnovljen a neki komadi su zaista prelepi. Ponekad ne razumem ljude koji bacaju stvari.
Sada učimo o organskom baštovanstvu, prirodnom uzgajanju biljaka. Svake godine čuvamo semenje za sledeće proleće i pripremamo povrće za nas. To je moj mali raj koji delim sa prijateljima i svim gostima.
Tvoji radovi su često napraljeni od različih stvari pronađenih na plaži.
Ah, ta beskrajna plaža je jedno od mojih omiljenih mesta. Toliko zaboravljenih stvari. Komadi koji su prošli toliko toga kroz vreme. Upravo tu pronalazim moje blago.
Šta bi poručila mladim kreativcima?
Izrazite se, ali budite pažljivi da ne postanete sebični. Pazite da se ne izolujete od stvarnog svetaa
Zanimljivo je da često na plaži pronalaziš antičke komade. Da li imaš savet kako da i mi pronađemo komad amfore?
Kos se zove i Hipokratovo ostrvo. Dakle ima vrlo dugačku istoriju na malom prostoru. Sa dna mora pa do vrhova planina, svuda se nalaze tragovi te slagalice, deo istorije iz antičkih vremena i oni ne mogu da se kriju zauvek. Vreme će ih otkriti u nekom trenutku.
Ono što najčešće pronalazim su ručice i dna od grnčarije. One nemaju neku vrednost za arheologe, pošto naši muzeji čuvaju neverovatno bogatstvo.
Ipak, ti komadi daju život mojim skulpturama.
Ako i vi tražite ovakve komade bilo bi dobro da povedete nekog iskusnog na plažu. Ali samo da znate, ne želim nevolje sa vlastima haha..
Postoji i drugi način da vidite moja otkrića. Ova zemlja je bila opljačkana beskrajno mnogo puta. Dovoljno je da spomenem Londonske muzeje. Žao mi je da kažem ali naše plaže raskopavaju buldožeri zbog turizma. U suštini ono šta ja radim je čuvanje delića istorije.
Upoznaješ puno ljudi u svojim apartmanima svakog leta. Da li možeš da nam kažeš nešto o svojim iskustvima, posmatrajući ih.
Kada zasnujete porodicu putovanja nekako izbacite iz svog života. Moja želja je bila da vidim svet ali sam na kraju odlučila da dovedem svet kod mene.
Zaista mi je ogromno zadovoljstvo ali i privilegija da ugostim ljude iz svih krajeva naše planete. Volimo da im pružimo sitna zadovoljstva, poput ekskurzija na ostrvu i pokažemo mesta za koja mnogi ne znaju. Ili da zajedno večeramo u bašti nešto što je spremila mama Rosa.
Neverovatne stvari su se desile kod nas.
Prošle godine sam ugostila devojku iz Kanade koja je došla na Kos da pronađe svoje biološke roditelje. Pronašla je i četiri brata koji nikada nisu znali da imaju stariju sestru. Tu tajnu je u grob odnela njihova majka.
Rastali smo se uz suze.
Naravno tu su i oni koji žele da budu sami, samo razmenimo par reči i mi to poštujemo.
Ipak, čast je imati sve te ljude u gostima. Hvala Bogu nemam negativne komentare o bilo kome. Nastavljamo da unapređujemo naš mali porodični posao i zato će on ostati mali. Samo tako možemo da pružimo gostoprimstvo koje ne postoji u velikim hotelima.
Šta bi poručila ljudima koji planiraju svoj odmor? Sigurni smo da imaš drugačiju perspektivu.
Imam puno saveta ako dolazite na Kos, ali u suštini pravila su ista gde god da putuje. Ako makar i na jedan dan želite da se opustite bez plana, nemojte putovati u organizovanim turama. Napravite vaše planove ali obavezno ostavite vaše navike kod kuće da ne biste propustili samu suštinu vašeg putovanja.
Bacite pogled na Anastasijine apartmane, skoknite do Kosa i isprobajte masline i paradajz iz njene bašte ili je kontaktirajte na Facebooku. Nećete zažaliti!
