Slamnata kuća, takođe zvana Seljačka kuća ili Baštovanska kuća prvi je objekat koji je u dvorskom kompleksu kraljevske porodice. Podignut je u vreme kada je kralj Aleksandar I Karađorđević doneo odluku da pristupi izgradnji Dvora. U prvo vreme, kuću su koristili kralj Aleksandar i kraljica Marija kada bi dolazili da obiđu radove na Dvoru. Služila je za njihov odmor posle nadgledanja i zamornih pregovora sa majstorima.
Tako je bilo sve dok Dvor nije bio završen i useljen. Tada je u Slamnatoj kući kraljica Marija uspostavila svoj umetnički atelje.Slamnata kuća nikada nije bila deo nekog formalnog sadržaja. Od samog početka je imala privatni karakter. Do 1939.godine, kada je kraljica Marija napustila zemlju, nema tačnih podataka šta se u kući nalazilo. Ali, zna se da je posle dolaska Josipa Broza na vlast i posle perioda kada je Dvor postao privremeni boravak stranih šefova država, ova kuća dobila striktno utilitarni karakter.
„Kada je u posetu Beogradu dolazio strani šef države, njegova pratnja i služba uspostavljali su u Slamnatoj kući svoj komunikacioni centar. Logično je da je ovo bila jedna od najozvučenijih zgrada u zemlji. Jer, tamo gde je njihov komunikacioni sistem postavljen, tu je i domaćin isto uradio, kao i mnogi drugi, sa interesom da ostave neki svoj trag o onome što se dešavalo!“
Od kada se 2001.godine prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević sa svojom porodicom uselio u dvorski kompleks, u Slamnatoj kući nije vršena nikakva posebna pretraga za tim uređajima za prisluškivanje. Ova zgrada se danas koristi onako kako se ukazuje potreba. Nema stalnu, određenu namenu. Uglavnom je koristi Fondacija princeze Katarine „Lifeline“ kada se pripremaju neke aktivnosti, kao što su dopremanje, popisivanje i raspodela humanitarne pomoći, itd. Jedno vreme, pre dve-tri godine, Slamnatu kuću je koristio Fond kraljevskog Doma za darovite studenata slikarstva. Takođe se koristi u situacijama kada je potrebno da se nekome obezbedi privremeni smeštaj.
Sve u svemu, ovo je prostor bez posebne namene , to se vidi i po enterijeru. Na žalost, ne postoje fotografije pa ne može tačno odrediti kakvo je nekada bilo unutrašnje uređenje. Slike na zidovima, ukrasni predmeti, očigledno su iz vremena posle Drugog svetskog rata. Takođe se vidi i po arhitekturi: reklo bi se da su kamini preziđivani krajem pedesetih ili početkom šezdesetih godina.
Dama sa šeširom
Međutim, Slamnata kuća je spolja uglavnom zadržala izgled kakav je ranije imala. Pre svega, taj karakteristični krov pokriven trskom, prema čemu je i dobila ime. Taj krov je kuriozitet na Dedinju. Nije menjan već trideset godina! Ovih dana je završen novi poduhvat na dvorskom kompleksu: ova kuća je, konačno dobila nov krov, to jest novu trsku. Sada izgleda kao prava dama sa najnovjim letnjim šeširom na glavi!
Kuća se prostire na oko 360m2. Prilično je velika, mada, gledano spolja, uopšte ne izgleda tako. Njena spoljna forma je trapezastog oblika, odnosno oblika je polovine jednog heksagona. Ovaj oblik je ponovljen je u samom vrtu sa ružičnjakom koji se nalazi na južnoj strani fasade. Heksagon je upravo u vreme gradnje Slamnate kuće, dvadestih i tridesetih godina prošlog veka, bio popularna tema u arhitekturi. Heksagon, kao osnovni motiv blizak je arhitekturi tela čoveka i postoje brojni primeri heksagona kao osnovnoh arhitektonskog modula.
Rezulat je dobro vidljiv u rasporedu prostorija. Desno krilo je namenjeno dnevnom boravku, pored koga postoje i jedna spavaća soba, kupatilo i kuhinja. Levo krilo namenjeno je odmoru: tri spavaće sobe i kupatilo. Potkrovni prostor nije namenjen korišćenju, jer u ono vreme stanovati na tavanu nije bilo zamislivo.
Ostaje da vidimo kakvu će ulogu imati u budućnosti ova jednostavna Slamnata, Seljačka, Baštovanova kuća, već kako vam drago!
