Novo istraživanje pokazuje da religiozne osobe nisu ništa moralnije od nereligioznih.
Jedina razlika između verujućih i ateista u novom istraživanju bila je ta da su religiozni ljudi pokazivali snažnije emocionalne reakcije na moralna i nemoralna dela.
“Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja direktno ispituje kakvu ulogu moralnost igra u svakodnevnom iskustvu”, kaže dr Linda Skitka, psiholog Univerziteta u Ilinoisu, jedna od autorki israživanja.
Za potrebe studije, istraživači su regrutovali 1.252 muškarca i žene starosti između 18 i 68 godina.
Učesnici, od kojih su svi bili iz SAD i Kanade, prvo su popunjavali upitnik o svojim religijskim i političkim ubeđenjima, a zatim dobijali pitanja putem poruka pet puta dnevno tokom tri dana.
U tim upitnicima, oni su imali zadatak da opišu moralne i nemoralne stvari koje su sami počinili, videli ili čuli da ih je počinio neko drugi. Neki od primera su: “Dao sam beskućniku sendvič koji sam poneo od kuće”, ili “Uhvatio sam sina tinejdžera kako gleda pornografiju”.
Za svako delo, oni su opisivali šta se dogodilo i kako su se osećali zbog toga.
Ispostavilo se da su religiozne i nereligiozne osobe prijavljivale otprilike isti broj moralnih i nemoralnih dela. Isto je važilo i za liberale i konzrevativce.
Ljudi su češće prijavljivali da su učinili dobra dela, nego ona loša, a da su od drugih čuli za više loših dela, od dobrih.
Istraživači su takođe otkrili da ljudi koji su nekada imali koristi od nečijeg dobrog dela, čine isto za druge ljude.
Jedina razlika između religioznih i nereligioznih osoba bila je u osećanjima zbog tih dela.
Religiozni su u više slučajeva izražavali ponos zbog dobrih učinjenih dela, zahvalnost zbog tuđih moralnih dela, a krivicu i odvratnost zbog nemoralnih.
Konzervativci i liberali razlikovali su se u vrstama dela na koja su se fokusirali.
“Liberali su češće pominjali moralni fenomen vezan za fer odnos i iskrenost”, kaže jedan od autora Den Visneki, profesor psihologije na Univerzitetu svetog Petra za LiveScience.
“Konzervativci su uglavnom bili fokusirani na moralne fenomene vezane za lojalnost i nelojalnost, kao i svetost i degradaciju”.
Iako ova istraživanja pružaju samo mali uvid u to koliko su ljudi moralni, psiholozi se nadaju da će uz pomoć dodatnih studija koje će sprovoditi putem smartfona uspeti da saznaju više o tome kako ljudi deluju jedni na druge u stvarnom svetu.
Rad je objavljen u ovomesečnom broju žurnala Science, a prenosi B92.
