Moj zivot. Drug mi je pre nekoliko dana rekao: “Pa sta se tebi sve izdesavalo za 10 dana, meni se za celu godinu ne desi”… I stao sam i razmislio i shvatio da mi sve to nista ne znaci… Zapravo ja sam nesrecan. Nemam ono najvaznije: ljubav.
Nikada duboko i ludo nisam voleo. Ne znam zasto.
Zasto ovo pisem? Pojma nemam. Osetio sam potrebu. Pored svih mojih obaveza, ponekad sednem i osetim da nemam sta da radim i taj osecaj moze nekad da prija, ali veoma kratko… Onda se uplasim… pa sednem za moj radni sto i pocnem do iznemoglosti da kuckam. Ovo kuckanje po mojoj staroj tastaturi koju jos uvek ne zelim da promenim podelicu sa vama.
U sred pripreme mog poslednjeg ispita zadesile su me neke cudne stvari… U zemlji Srbiji, gde za posao cekamo mesecima meni stigose dve ponude koje cak nisam ni trazio, niti ocekivao… Reklo bi se da imam srece… Prijatelj me je preporucio u jednoj marketing agenciji, a druga ponuda je stigla sama od sebe preko CV-a koji sam poslao pre godinu dana… prvu sam prihvatio i juce poceo da radim… drugu sam takodje prihvatio, ali se radi o honorarnom projektu koji moram da zavrsim do 8. februara… U proslih 10 dana, primljen sam i ucestvovao sam na jednom jako zanimljivom seminaru, moj clanak je usao u jedne studentske novine… Uspeo sam da se posvadjam i pomirim sa drugom koji zivi u Poljskoj… skupljam papire za odlazak u Poljsku, a takodje uplatio sam prvu ratu za moj vec dugo planirani put u Spaniju.
Ne nisam burzuj, pisacu i o tome…
Veliki pozdrav! Luka
