Skulpture možemo naći u galerijama, muzejima, luksuznim privatnim stanovima, one ukrašavaju fasade zgrada, međutim, nijedna od tih površina ne može se meriti sa vodom – voda čini najveći deo planete Zemlje. Drugi deo prethodne rečenice baš i nema neke veze sa prvim, sve dok ne budemo uzeli u obzir rad Jasona de Caires Taylora: čovek pravi neverovatno životne skulpture na dnu mora i okeana – samim tim, voda postaje izložbeni prostor, a uzevši sada onaj nejasni deo iz prve rečenice, možemo zaključiti da Taylor izlaže u najvećoj umetničkoj galeriji na svetu – vodi. Osim ostavljanja umetničkog dojma, Jasonov cilj je ekološki jer su njegove skulpture idealne za rast korala, koji pomažu u održavanju ekosistema u vodi. Skoro 40% koralnog rastinja širom mora i okeana je uništeno kao posledica čovekovih aktivnosti – zagađivanja i prekomernog lovljenja ribe. Taylor pokušava da svojim upečatljivim radom podigne svest ljudi o tananoj ravnoteži koja vlada u vodi, a koju čovek brutalno narušava.
