Nesto mi se i ne pise danas… Mnogo je lep dan… Juce sam pravio zurku povodom mog diplomiranja… Dosli su svi moji bliski prijatelji… I jako su me obradovali… U jednom trenutku upitao sam se sta se desava jer su vecina kasnili… I pojavio se tracak sumnje da se nece pojaviti, ali je zato moja radost bila jos veca kada sam ih u grupama docekao na ulaznim vratima…
Iako sam to vec znao sinoc sam zaista shvatio da imam veoma razlicite prijatelje… Studente medicine (1), prava (2), turizma (1), arhitekture (1), ekonomije (2), knjizevnosti (1)… asistent na fakultetu i profesor u srednjoj skoli, radnica na salteru u banci, project manager u marketing agenciji, radnik na kreditima u banci, radnica u knjigovodstvenoj agenciji, frizerka, supervizor u jednom mobilnom operateru… to su moji najblizi…
Ja stvarno ne priznajem ogranicenja niti generalizacije, te mogu da se druzim i nadjem nesto zajednicko sa razlicitim ljudima… Ako je neko manje uspesan uvek pokusavam da ga motivisem, da pokusam da mu pomognem… ali je neko od mene vise uspesan ispitujem, upijam, ucim…
Ipak sve moje prijatelje veze jedna stvar… Osmeh i pozitivna energija… Ma kako neki izgledali ozbiljni, “kuvane noge”, sponzoruse, intelektualci, glupaci oni znaju iskreno da se smeju i dovoljan nam je pogled da se razumemo….
