Oslobadjanje individualizma

REZ: Vaš debitantski album deluje kao svojevrsno ( i preko potrebno ) osveženje koje nova supkulturna opcija može ponuditi. Kada i kako su nastali prvi autorski radovi grupe?

Peđa: To je skupina video singlova , plus pesma Kučka . I sve to je dostupno fanovima za dz. na našem myspace.com/sajsi ,da downloaduju do mile volje. A za Kučku nećemo da snimamo spot, jer nam je to mnogo bitna stvar, pa bi hteli da je svako doživi na svoj način, bez neke vizuelne represije od strane benda . A da smo undergrund band, jesmo, i planiramo da se bavimo istim temama do daljnjeg . Prvi radovi su nastali mnogo davno, ja sam na sceni od 85,-e , a Ivana piše od svoje 13.-e. E sad, dame u mojim godinama se ne pitaju za iste , ali recimo da Ivana i ja radimo od marta 2003-e , kada sam je provalio na jednom open-majk sešnu u klubu Dollar . I prvi nastup nam je bio tamo sa DJ Makijem godinu dana kasnije, samo nas troje. Od tada nismo više nijednom sami zakazali sebi koncert, od tada nas isključivo sami zovu. Uglavnom ja nekako ukačim ritam njenih stihova i eto pesme, ništa mnogo filozofski …

 REZ: Simbioza poletnosti rokenrola i  hip hop vokalnih nasrtaja, u vašem slučaju za kranji proizvod ima smislenu, dobitnu i zdravu tvorevinu. Koliko ste spontano a koliko smišljeno ušli u ovakav stvaralački proces?

Peđa: Ako mene pitaš, jedina kalkulacija sa moje strane je bila da su lepe žene lepše od muškaraca . Ostalo nema veze sa mozgom , jer je Tijana školovana horska pevačica , a Ivana , bar po mom mišljenunju , super pesnik . Devojka hendluje reč u rangu jednog Miomira Grujića-Fleke ( radio Šišmiš ) ili Milana Mladenovića . Uz dužno poštovanje starijim pokojnim kolegama. Zato smo je i prekrstili u Sajsi-medijuma . Nema više MC . A gitare su tu pa su tu , dok od rokerola nije ostalo puno , mi sviramo strogo crne bitove . hop , DnB , samba , funk , dancehall etc… I malo etnometal mora..jbg. Balkan je to !

Ivana:  Spontano je bilo skroz. Sama činjenica da sam otkrila želju u sebi da se bavim muzikom jako kasno, meni je bila toliko uzbudljiva da mi uopšte nije bilo važno da li je Peđa dj ili gitarista. Bilo mi je bitno da se nešto kreativno radi tako da, iako je teže oformiti bend nego pronaći matrice i nekog ko će raditi njih, sticajem okolnosti, ispalo je da me hip hoperi  tada nisu skapirali osim Peđe koji je imao sluha i podržao me iako sam tada bila totalni amater.

REZ: Ljudima je potreban svojevrstan ventil ali i identifikacioni kod. U vašem izražaju se pronalaze. Da li ste zadovoljni postignutim?

 Peđa: Gde smo bre zadovoljni , nismo još ni počeli? U principu, dosta mi sviramo za jedan demo bend , ali dok se ova scena ne digne iz groba nema smisla biti zadovoljan . Dosta nam je valjda svima džiberluka , i medija koji nam uvaljuju koješta … Pa ni prostora za svirke nema nigde po unutrašnjosti , a o parama da ni ne pričamo, jer nekome od lokalnih očigledno odgovara da nam je narod super siromašan .

 Ivana: Ako i mali broj klinki koji me sluša uspem da inspirišem za bilo kakvo oslobođenje njihovog indvidualizma onda sam ja itekako zadovoljna postignutim. Ta muzika onda nije samo moja već i njihova i oni je, samim tim što je kapiraju i nadograđuju.Ne kažem da je njima potreban uzor poput mene ali je jako bitno da vide da postoji i ženski Mc.
 
REZ:  Vaši tekstovi se ne udvaraju, beskopromisni su i ogoljeni, gotovo vulgarni i veoma lični. Koliko Vam je takav pristup radu pomogao a koliko odmogao u samom startu, u marketingškom smislu?

 Ivana: Mi ne zarađujemo nikakve pare od ovoga  i nismo veliki bend koji mora da brine o marketingu kao takvom i meni je u neku ruku drago što nemam pritisak sa te strane. Bendovi koji smišljaju svoje markertinške poteze udaljavaju se od muzike i osnovne ideje i korak su bliže muzičkom biznisu.

REZ:  Ove jeseni se pojavljujete, što je priznaćete retkost i kod nas a i u svetu, na kompilaciji najvećih hitova sastava Trip at 7, kao specijalni gosti i ekstra bonus na disku sa svojom numerom 7,9,11. Harizmatični  Nikola Hadži – Nikolić je bio dovoljno inspirativan, dobronameran  ili…?

 Ivana: Pojaviti se na nekoj takvoj kompilaciji je veliki rispekt i stvarno mali broj bendova radi takve stvari. Ja ne znam ni za jedan zapravo, osim ovog, našeg slučaja. Nikoli se naša stvar svidela koja je inače i moj favorit. Harizmatičan kao uvek i nepredvidiv, odlučio se da napravi nesvakidašnji potez..

 REZ: Vaše viđenje trenutne, aktuelne hip hop ponude u regionu? Čini se da se nekadašnje, uslovne granice između rokenrola i hip hop kulture polako brišu, blede do nestajanja.
 
 Peđa:. Meni lično se dopadaju Dubioza Kolektiv iz Bih , a sad u Puli smo upoznali Tričke iz Zagreba . I u pravu si , čini se da je fuzija žanrova sve jača , i da se oldschool hiphop pretvara u nešto drugo. Ipak je on izašao iz džeza i fanka.
 
 Ivana:  Muzika zaista nema granice a njih su postavili ljudi samo kao pomoćno sredstvo radi lakše komunikacije u smislu da je jedan bend je bliži panku a drugi regeu . U tom smislu. Muzika je tu da izražava finese najkomplikovanijih emocija. To bi objasnilo raznovrsnost ali ne i podelu. Muzika je sve i mi smo deo nje.
 

REZ: Svirali ste u Sarajevu tokom septembra. Povod, utisci?

 Ivana: Sarajevo je jedan magičan grad. U pitanju je festival Pitchwise. To je festival ženske umetnosti. Meni je ovo druga godina kako tamo nastupam. Nastupaju umetnice iz Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i to je festival u pravom smislu te reči zato što obuhvata razne radionice i pokriva raznolika intresovanja od glume preko muzike, pa sve do književnosti. Meni je tamo bilo fenomenalno i prvi i drugi put. Nastupala su vrlo značajna imena poput Starki (sarajevski hip hop duo), Regionalni V- day, Vječna medikacija, Iron Jewid Angel i mnogi drugi/e. Zanimljivno je da takav festival ne postoji ni u Srbiji niti u Hrvatskoj, tako da je on veoma značajan za ceo region. Zaista mi je bilo fenomenalno. Izdvojila bih i pohvalila organizaciju Cure, za žensko – borilački staž.

Peđa: I svakako, pod obavezno: SAJSI !!!

AF
Sajsi – CD Sajsi     autorsko izdanje 2007
 
Na istoimenom, još uvek demo izdanju grupe Sajsi u samom startu su primetne nenemetljivo prijatne gitarske kratko rafalne diverzije i insinuacije koje se razlažu već od uvodne Vozi me da bi ih preklopile oštro besne vokalne minijature pevačice Mc Sajsi – drsko drčne i ambivalentno beskompromisne, vulgarno perverzne i bez dlake na jeziku. I sama mala slang inverzija njenog / njihovog imena eksplicitno govori sama za sebe i ima svoju dovoljno ubistveno ne kontrolisano eksplicitnu konotaciju koja, sasvim široko i temeljno oslikava gotovo kompletan adrenalinsko psihološki lirički koncept i profil autora. U naslovu Vozi me imamo dvosmislenu ovisničku igru reči sa jedne ili pak seksualno emotivnu sa druge strane mikrofona. Navlačenje se u oba slučaja skupo plaća. Dok u pomenutom naslovu Mc Sajsi poziva na celodnevnu ( a verovatno i celovečernju ) vožnju, ma šta ona predstavljala, u drugom zapisu kristalno posrnulog ali i iskrenog, verovatno autobiografskog karaktera, naslovu Kučka, je ogoljeno sve i padaju sve maske, gaćice i cedi se, razliva sva šminka. Na tlo koje gazimo svi.

Stvar Autizam ( duga lista kretena / kristalno čista / ) je svojevrsni lirički atak na svakoliku društvenu ovdašnjicu, ali i samoubilački akt. Osetan gradski urbani, katakombični dah i duh lišen klišea, takođe.

 

Intervju vodio: Milan B. Popović

Izvor – www.rezmagazin.com

bitsyu