Uskrs, najveći praznik među hrišćanima ove 2025. godine se proslavlja 20. aprila. I uvek u nedelju. Zašto je najveći i šta je to po čemu se razlikuje od ostalih hrišćanskih praznika?
Hrišćani znaju da je u petak, uoči nedelje, Gospod Isus Hristos razapet na Krstu a onda, na zaprepašćenje njegovih učenika apostola i drugih ljudi posle tri dana je vaskrsao. Time je otvorio vrata večnosti za sve ljude. Da nema Vaskrsa uzalud bi bila naša vera, naš trud u životu a sam život bio bi tek treptaj u vasioni. Ali Isus Hristos pobedi najvećeg čovekovog neprijatelja, smrt i darova svakom čoveku večnost. Jer čovek nije stvoren za trenutak već za večnost.
Kada se čovek rodi, proživi određene godine, neko manje a neko više i umire. O tužne li istine. Ali Gospod se žrtvuje za čoveka i umire na Krstu da bi oživeo.
Rodio se Gospod da bi proživeo jedan život na zemlji kao i svaki drugi čovek. I opet gle čuda. Rodio se kao čovek a bio istovremeno i Bog.
Tokom svog bivstvovanja na zemlji pomagao je ljudima, vaskrsavao iz mrtvih, učio ih o dobroti i žrtvovanju za bližnje. I danas se ljudi trude da žive po-božnim životom. U tome im pomaže i vreme posta koje je crkva ustanovila za sve velike praznike. A najduži i najstrožiji post je upravo uoči praznika Uskrsa. Ljudi se odriču mrsne hrane ali to nije cilj posta. Istovremeno se trude da budu bolji, da žive u zajedništvu i ljubavi sa drugima. Jer tako im je pokazao Hristos. On je i rečima učio ljude ali pre svega, delima. Jer bez dela vera je mrtva.
Život hrišćanina
Odlazak na Svetu liturgiju uvek je praznik za hrišćanina a tek pričešće koje spaja čoveka sa Bogom. Takođe, važan deo verskog života je i ispovest kada čovek pokušava da uđe u suštinu svoga bića, da proveri kakvim životom živi i šta da učini da bude bolji da sačuva sebe od greha vodeći računa o bližnjima trudeći se da ih ne povređuje, da pobedi svoju taštinu i gordost, da nauči da prašta i živi u ljubavi.
Isus Hristos je ostavio ljudima mogućnost da budu “kao bog”. Ali nikoga nije silio, nikome nije nametao svoja ubeđenja-veru, govorio je ljudima smireno i mudro. Neki su prihvatali njegovo mišljenje a neki nisu čak ga i pogrdnim rečima vređali. Ali Gospod je cenio čovekovu slobodu govoreći…ko hoće da ide za mnom…Dakle, čovek je slobodan da čini šta hoće ali mu nije sve na korist.
Pojam slobode je veličanstven u svojim mogućnostima a od čoveka čini ličnost jer kako je govorio sveti Vladika Nikolaj…čovek je kao šarena ponjava od krpa blizak svim perfekcijama a dalek od svih perfekcija…
Živeći ovako hrišćanin sa radošću očekuje praznik Uskrsa a pripreme za njega su i brojni običaji. Najlepši je farbanje jaja i to crvenom bojom a označavaju obnavljanje i pobedu života nad smrću.
Na praznik Uskrsa hrišćani se pozdravljaju rečima: Hristos Vaskrse. Vaistinu Vaskrse.
