Gotovo da nema kompanije u svetu kojoj moderno radno okruženje, razvoj tehnike i tehnologije nije nametnulo razmišljanje o automatizaciji, digitalizaciji, robotizaciji pa ček i veštačkoj inteligenciji. Do nedavno manuelni poslovi koji su “morali biti takvi” polako se unapređuju i modernizuju vođeni ciljevima poput boljeg iskorišćenja raspoloživih resursa, lakšeg i tačnijeg prikupljanja podataka, preciznog praćenja i terminiranja proizvodnje, odlučivanje na bazi podataka i sl. I naravno da je tako, napredne tehnologije mogu preciznije, tačnije, brže i bolje to uraditi od bilo kog čoveka.
Postavlja se pitanje zbog čega još uvek nisu svi digitalizovani i da li će kompanije koje to ne urade propasti jer će ih “digitalna” konkurencija pregaziti?
Na ovo pitanje pokušaću da odgovorim kroz primer jednog isto tako revolucionarnog razvojnog događaja u našoj ne tako davnoj prošlosti. Zapravo, razvojem sijalice možemo reći da se izgubila potreba za svećama, bakljama i fenjerima. I da li se proces prelaska na sijalicu desio istog trenutka? Pa naravno da nije, bilo je potrebno dosta vremena da budući Korisnici sijalica prvo steknu poverenje, pa da se izgradi potrebna infrastukura i dovedu kablovi i instalacije do svake kuće pa je tek onda sijalica zasijala u domovima.
Slično je i sa ovom, po mom mišljenju, pozitivnom promenom. Prvo će se u potpunosti digitalizovati kompanije čiji su procesi spremni za ovaj korak jer oni imaju “izgrađenu infrastrukturu”, u ovom smislu to znači da je kompanija svesna i da razume u svom procesu tačno koji podatak im treba i zbog čega, šta će odlučivati na osnovu njega kako će ga obrađivati i sl.
Primera radi ukoliko komapanija želi da prati OEE pokazatelj na određenoj mašini u realnom vremenu kako bi na osnvu njega dobijala smernice za dalja unapređenja procesa, da bi digitalizovala taj proces mora tačno da zna tačno koji podatak želi da prikupi, zatim da postavi odgovarajuće senzore, kamere i sl kako bi prikupljene podatke računar obradio i dao nam željene izlaze. Takođe, kompanije koje su svesne važnosti ovog pokazatelja već ga prikupljaju i to verovatno uz pomoć papira i olovke i obrađuju najverovatnije u excel-u. I one koje su na tom nivou lako prelaze na bolji digitalni sistem gde prikupljanje i obradu radi elektronika.
Kompanije koje nisu na tom nivou moraju da postave osnove i na tradicionalan način počnu da prate potrebne parametre kako bi u narednom koraku te procse digitalizovale. Preskakanje koraka manuelnog prikupljanja i obrade nije dobra ideja jer će teško bez greške postaviti sistem dva koraka unapred, a ove greške mogu biti dosta skupe a proces prelaska na digitalno poslovanje dosta dugačko.
Svesni da je ovaj prelazak neminovan i neizbežan mnoge kompanije u Srbiji su uz pomoć kompnije Tecor consulting uspostavile sisteme u smeru o kome govorimo, bilo da je reč o uspostavljanju procesa koji generiše podatke manuelno i koji će se u narednom koraku digitalizovati ili je njihov nivo omogućio da se odmah krene u smeru digitalizacije. U svakom slučaju ovo je neminovnost koja nijednu kompaniju neće zaobići. Takođe više tačnih i pravovremenih podataka će nam otvoriti vrata i bržem unapređenju procesa što čini lean pristup neizostavnim u svakom random okruženju.
Tekst priredio: Nikola Marjanović, Tecor consulting
