Poslednjih nekoliko godina kompletnu svetsku privredu zadesilo je nekoliko velikih kriza. Prvo Covid pandemija, a ubrzo zatim i još uvek aktuleno teško ratno stanje između Rusije i Ukrajine. Kako stvari trenutno stoje i da se sve normalizuje munjevitom brzinom posledice koje privreda trpi i koje će još dugo trpeti najvaljuju teške godine. O tome kako se sve preslikalo na globalnu i domaću privedu i u kom pravcu će ići oporavak, kao i mogućim alatima koji bi isti pogurali odgovore smo potražili od ljudi iz domaće kompanije Tecor Consulting. (LINK: https://tecor.rs/
Svet je tokom još uvek aktuelne Covid pandemije zadesio i rat na relaciji Rusija – Ukrajina. Kako je to uticalo na globalno, a kako na domaće tržište, konkretno na privredu i industriju?
Rusko – ukrajinski rat je, nakon dvogodišnje euforije oko Covid pandemije samo “šlag na tortu” kako za globalnu, tako i za srpsku privredu i industriju. Posedice su veoma loše, deluju brzo i “revolucionarno” na gotovo svaki aspekt ekonomije. Kada kažem revolucionarno mislim na to da se ništa ne dešava stihijski već naprotiv iz dana u dan se situacija menja. Opšte je poznato da je naša država što se crne metalurgije tiče najviše sirovina uvozila upravo iz Ukrajine. Konkretna posledica rata u Ukrajini je recimo gašenje prve visoke peći u smederevskoj železari. Iz HBIS-a kažu da nije u pitanju remont već smanjen obim posla. Obzirom da je železara u Smederevu jedan od najvećih izvoznika u državi, možete misliti onda koji je to udarac ne samo za grad Smederevo već i za domaću privredu i ekonomiju uopšte.
Što se globalne privredno – ekonomske situacije tiče ni tu stanje nije mnogo drugačije. Rekao bih da ovaj rat najviše osećaju evropske države. Globalna ekonomija je jedva pronašla način da se oporavi od inflacionih kriza izazvanih Covid pandemijom, a rusko – ukrajinski rat je potpuno omeo taj oporavak. To za posledicu ima vrtoglavi skok cena energenata što je onemogućilo rast profita i u privredi, i u industriji.
Koje grane privrede trenutno trpe najviše zbog pomenute situacije i postoje li način koji im mogu pomoći da u ovakvim situacijama budu likvidni?
Obzirom da je u ovoj situaciji najteže stanje u energetici, teško je napraviti kategorizaciju i odrediti koja grana privrede najviše trpi. Svima su neophodni električna energija i gorivo, a rast cena električne energije i naftnih derivata na tržištu u mnogome smanjuje profit. Ipak ako se sagleda stanje na nivou uvoz – izvoz, mišljenja sam da crna metalurgija i kompanije koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva imaju najveće gubitke. U svakom slučaju, obzirom da dolazim iz konsultantske agencije Tecor koja pruža usluge konsaltinga i edukacije u oblasti unapređenja procesa koristeći Lean i Kaizen alate i metode, siguran sam da se uz pomoć Lean alata u velikoj meri može ublažiti kriza koja proističe iz rusko – ukrajinskog rata. Ako me pitate na koji način se uz pomoć Lean filozofije to može ostvariti, odgovor vrlo jednostavan. Lean filozofija se bazira na fleksiblinošću i spremnosti kompanija na promene. U kombinaciji sa određenim Lean alatima poboljšanje poslovanja je brzo i daje dugoročne rezultate. Praktično to znači da sa manje investiranih resursa možemo proizvesti više.
Kako optimizovati troškove u jednom poslovnom okruženju? Postoje li alati i metode za tako nešto?
Kao što smo malo pre pomenuli, Lean filozofija svojim metodama i alatima omogućava da uz minimalno angažovanje resursa dobijemo maksimalan radni učinak. Pored toga, zbog fleksibilnosti i brzine reakcija na tržišne promene kompanija koje koriste Lean filozofiju kao osnov svog poslovanja, podiže se konkurentnost i produktivnost, a zaposleni u toj kompaniji postaju sve zadovoljniji u svom radnom okruženju. Što se same optimizacije troškova tiče, Lean se i zasniva na smanjenu troškova. Njegov koncept je zapravo baziran na smanjeno korišćnjenje svega u odnosu na klasičnu proizvodnju, ostvarujući iste ili bolje rezultate. Ovo se naravno može primeniti i na oblasti koje nisu proizvodnog tipa.
Koliko vremena i resursa je potrebno uložiti da bi se dobilo jedno kompletno optimizovano poslovno okruženje na svim nivoima?
Ako za tu optimizaciju koristimo Lean i Kaizen kao najmodernije metode poboljšanja poslovnih procesa prvi rezultati će biti vidljivi odmah. Međutim taj proces poboljšanja zapravo postaje trajan i konstantan zato što vas Lean uči da sve vreme idete napred, a da dobre stvari koje ste iz Leana izvukli postavite kao standarde. Što se samih resursa tiče, Lean alatima možemo vrlo brzo doći do nivoa na kojem koristimo manje ljudstva, dobijamo bolje iskorišćenje i uređeniji prostor, ulaganje u alate se svodi na minimum, a stvaranje škatra postaje samo misaona imenica.
Koliko su domaće kompanije spremne da ulažu u ponoljšanje svojih proizvodnih procesa i praćenje globalnih trendova?
Sve najuspešnije svetske kompanije značajan deo svog budžeta usmeravaju na poboljšanje proizvodnih procesa. Kako je 21. vek, vek poslovne globalizacije, ni domaće kompanije nisu izuzete iz potrebe konstantnog razvoja. To od njih zahteva tržište koje im uzgred ne daje drugu alternativu. Svakako, i na svu sreću sve je više domaćih kompanija koje su spremne na razvoj i promene zarad poboljšanja svog poslovanja. To najbolje pokazuje referentna lista zadovoljnih klijenata kompanije Tecor na koju smo posebno ponosni. Moglo bi se reći da je pitanje trenutka kada će sve kompanije prihvatiti ovaj koncept kao osnovu svog rada, iako sam suguran da sve razmišljaju o optimizaciji troškova, a ovo je način kao tome sistematično i pravilno pristupiti.
Vi ste suštinski jedan od pionira implementacije Lean&Keizen filozofija na ovim prostorima u domaćoj privredi. Ima li njihova primena na ovim prostorima svrsishodnost tj. jel uopšte primenjva?
Imao sam sreću da se među prvima u zemlji upoznam sa ovim načinom razmišljanja i da je odmah primenim u praksi jer sam u tom trenutku radio kad director proizvodnje u jednoj domaćoj kompaniji. Rezultate koje sam dobio dali su mi krila i želju da to podelim sa što većim brojem ljudi kako bi tako dobre rezultate imalo što više firmi u našoj zemlji sa ciljem jačanja celokupne ekonomije. Lean je nastao u praksi, nastao je u fabrikama I iako se naziva filozofijom on je čisto praktična i primenjiva stvar čime god da se bavimo od košenja trave do proizvodnje aviona uvek možemo to bolje, brže i kvalitetnije da uradimo.
Kompanija Tecor posluje više od 10 godina i sve vreme se bavimo implementacijom najboljih svetskih praksi. Naši rezultati ostvareni u 2021. godini pokazuju da su naši klijenti veoma zadovoljni što znači da znanje koje im prenosimo i te kako daje konkretne rezultate. Rast broja klijenata u odnosu na 2020. godinu je preko 68%, rast prihoda 94% a prosečna ocena naših trenera na obukama je 4,91. To svakako nisu rezultati za potcenjivanje i dobar su pokazatelj da je primena Lean filozofije u srpskim kompanijama veoma svrsishodna.
Od kada treba početi sa njihovom primenom?
Što se mog mišljenja tiče, već kasnimo. Svakako, što pre počnemo da primenjujemo Lean filozofiju, pre će naša kompanija ubirati zdrave poslovne Lean plodove, za koje će biti zaslužni svi zaposleni u toj kompaniji, što celoj priči daje posebnu notu.
Na pitanja odgovarao: Ivan Milanović, Tecor Consulting
