Organizator kvazi sahrana, kompanija “Koreja lajf konsalting” (Korea Life Consulting), navodi da najveći broj klijenata ima između 30 i 40 godina i da za uslugu plaćaju do 300.000 vona, odnosno 222 evra.
Osnivač kompanije, Ko Min-Su, bivši radnik u osiguranju, na pokretanje novog posla odlučio se kada su mu dva starija brata poginula u avionskim i automobilskim nesrećama, pa je “shvatio da se ljudski život može prekinuti iznenada.
“Da biste dobro umrli, potrebno je da ste dobro živeli. Mnogi učesnici naših ceremonija su plakali dok su čitali poruke i želje koje su ostavljali bližnjima. To pokazuje da imaju za čim da žale”, kaže Ko.
Sedam studenata koji su odglumili sopstvenu sahranu u planinskom mestu Čungdžu, 150 kilometara od Seula, provelo je 15 minuta u zakovanim mrtvačkim sanducima, iz kojih su se dok su bili unutra čuli prigušeni jecaji. Po zidovima prostorije u kojoj je predstava održana bile su okačene fotografije prerano umrlih poznatih ličnosti, poput britanske princeze Dajane i ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija.
Studenti su prošli kroz sve procedure sahrane. Predhodno su ostavili poruke bližnjima, obukli tradicionalna odela od konoplje u kojima se ljudi sahranjuju u Južnoj Koreji i legli u sanduke.
Radnici “pogrebne” kompanije nose crna odela i šešire širokog oboda, poput glasnika smrti u koreanskoj tradiciji. Učesnici su prisustvovali predavanju o smislu života, pozirali za fotografije koje će biti izložene tokom ceremonije i napisali šta bi voleli da rade da su imali još tri dana života.
“Majko i oče! Ono što ste mi dali je sve što sada imam – vaspitanje i ljubav. Tako sam tužna što vas moram napustiti,” napisala je studentkinja mašinstva Hvang Jun-djin, stara 29 godina. Kada je kasnije čitala poruku plakala je.
Druga studentkinja tehničkih nauka kaže je da je “bila veoma uplašena u mrtvačkom sanduku” i da je mnogo mislila na majku.
“Od sada ću živeti drugačije kako ne bih imala za čim da žalim”.
Pojedine kompanije smatraju da su radnici produktivniji posle lažnog umiranja. Najveća južnokorejska firma “Samsung” je 2006. godine na lažnu sahranu poslala 900 radnika jedne svoje fabrike u kojoj se proizvode telefoni, štampači i faks mašine.
Analitičari smatraju da briga Južnokorejanaca o kvalitetu života i umiranja pokazuje da im je životni standard poboljšan. Drugi to odbacuju i tvrde da je reč samo o zgrtanju para.
