Borba za litijum traje i trajaće u narednim godinama. Samo u poslednjih godinu dana cena litijuma je porasla 437 odsto i ko god da ga poseduje ili kontroliše imaće ogromnu ekonomsku i političku moć, piše corriere.it.
U trku za litijum uključene su SAD, Kina, Evropa, Japan, Južna Koreja. Ali nije važno samo ko će praviti i koristiti baterije. U pitanju je promena odnosa snaga u svetu a litijum je u srcu velike geopolitičke promene u 21. veku u poređenju sa privredom nafte i gasa.
Sve u svemu, litijum jeste strateški metal i simbol novog sveta koji dolazi, piše u tekstu. Osim automobilam litijum je potreban i za akumulatore, za domove i preduzeća.
Velika proizvodnja litijumskih baterija je u Kini gde su aktivne 93 giga fabrike u poređenju sa četiri u SAD.
Kina je prošle godine bila prva po količini litijuma, prva po proizvodnji baterija i prva po potražnji.
Predviđa se da će mega fabrika litijumskih baterija 2030. godine biti 140 u Kini, 10 u SAD i 17 u Evropi.
Sada je poredak ovakav – Kina je prva, SAD druga a Nemačka treća.
Glavni ekstraktori litijuma su Čile i Australija a onda slede Argentnina, Kina, SAD, Kanada, Zimbabve, Brazil i Portugal.
Važno je zapravo ko kupuje ovaj litijum, a zatim ga prerađuje i koristi za proizvodnju baterija. Za sada se glavni igrači Kina i SAD.
Tekst se ne bavi ekološkim posledicama iskopavanja litijuma, niti situacijom u Srbiji i protestima protiv iskopavanja.
