Primena novih tehnologija podrazumeva zadovoljavanje potreba na efikasniji i efektivniji način. Obrazovni proces u našoj zemlji, koliko je to do sada bio slučaj, podrazumeva utvrđenje sistema sa teškom tradicijom. Otvaranjem tržišta, Srbija je postala povoljno tlo za pojavljivanjem novih sistema koji prate svetske standarde. Rektor Univerziteta Metropolitan Prof. dr Dragan Domazet prepoznao je potrebu za unapređenjem kvaliteta obrazovanja, stoga je 2005. godine otvorio Fakultet informacionih tehnologija. Studenti na Univerzitetu Metropolitan, čije se glavno sedište nalazi u Beogradu, uče primenom elektronske platforme za učenje koja omogućava dostupnost obrazovanja, kako finansijski, tako i geografski. Do sada već poznata kao e-Learning platforma, predstavlja tehnologiju koja pruža kreiranje baze znanja kojoj studenti pomenutog Univerziteta mogu da pristupaju sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, koristeći računar. Platforma takođe omogućava da se redovno ažuriraju materijali i na taj način prate standardi i metode u realnom poslovnom svetu, za koji se studenti pripremaju.
Fakultet informacionih tehnologija bio je prvi koji je počeo da koristi e-Learning platformu, gde ste prepoznali potrebu, kao vlasnik obrazovne institucije, za uvođenjem nove metode u obrazovanju?
Potreba za primenom eLearning platforme pojavila se u želji da se studije u našoj zemlji unaprede primenom alata koji se već uveliko koriste u inostranstvu. Primena e-Learning platforme omogućava ažuriranje baze znanja u skladu za propisima i naravno inovacijama koje se pojavljuju u realnom poslovnom okruženju. Učenje putem interneta ili onlajn učenje je mnogo pogodniji način studiranja za studente koji su zaposleni ili koji ne žive u gradu gde je sedište Univerziteta, odnosno gde se odvija klasična nastava. Internet nastava omogućava da se uštede troškovi studiranja jer student ne mora da živi u gradu gde je predstavništvo Univerziteta. Studenti internet nastave dobijaju iste nastavne materijale (pisana predavanja, domaće zadatke, projektne zadatke i dr.) kao i studenti koji studiraju u sedištu Univerziteta, te se ne pravi razlika u kvalitetu, što nije slučaj kada se organizuje nastava samo subotom, ili u kasnim večernjim satima, što je česta praksa u Srbiji. Takva nastava obično ne pokriva više od 20-30% normalne nastave u sedištu. Onlajn nastava Univerziteta Metropolitan obezbeđuje, nasuprot tome, 100% pokrivanje programa svakog predmeta podjednako i za studente nastave na daljinu (internet) i studentima klasične nastave (u prostorijama Univerziteta).
Koliki je značaj e-Learning platforme?
Značaj korišćenja eLearning platforme ogleda se u zadovoljavanju potreba koje su prisutne uz dostupnost kao glavnu karakteristiku. Dobra platforma za elektronsko učenje obezbeđuje i tehnologiju i metodologiju za kvalietno studiranje putem interneta. Mi smo ove godine napravili jedan vrlo bitan korak u razvijanju naše platforme. Ceo nastavni materijal je ponovo pripremljen u obliku objekata učenja (malih pedagoških celina dužine teksta od 1-3 stranice). To će nam u budućnosti omogućiti da nastavne materijale prilagođavamo posebnim potrebama pojedinih studenata. Studenti se razlikuju po predznanju koje imaju, a i po stilovima učenja. Personalizovano učenje je trend u Evropi. Univerzitet Metropolitan prvi u Srbiji pristupa postepenom uvođenju takvog načina studiranja. Dostupnost i širok spektar mogućnosti ogledaju se kao komponente značajnosti primene platforme za elektronsko učenje. Imao sam želju da omogućim pojedincu da se školuje za oblast koja je njemu potrebna, e-Learning platforma mi omogućava da se prilagodimo kao obrazovna institucija i uspešno zadovoljavamo potrebe tržišta, a da pritom utičemo na kvalitet znanja koji se prisvaja prilikom studiranja.
Koje su to prednosti koje e-Learning platforma pruža studetnima?
Platformom za elektronsko učenje uspeli smo da omogućimo lako prenosivu bazu znanja koja je neophodna studentu kako bi savladao materiju. Studenti koji su zaposleni, sami biraju kada će da čitaju predavanja, da rade vežbe, domaće zadatke i projekte, zavisno od mogućnosti. Vreme studiranja je takođe postalo relativno uvođenjem ovakvog sistema studiranja. Studenti mogu da prilagode brzinu studiranja svojim mogućnostima. Mogu studije da završe i brže nego što je predviđeno programom, ako se više posvete studiranju. Takođe, moguće je i usporenije da studiraju, u granicama mogućnosti koje im redovan posao dozvoljava.
Moramo se složiti da nisu svima podjednaki uslovi i šanse kada je u pitanju geografska dostupnost univerzitetskih sedišta. Pojedinci koji ne žive u gradu u kojem se odvija nastava, prisiljeni su da izdvajaju novac i za život, što ponekad dostiže visinu školarine koju plaćaju. Kada se uporede ukupni troškovi studiranja budžetski finansiranog studenta na državnom fakultetu u Beogradu, a koji nije iz Beograda i nema smeštaj u domu i studenta koji od kuće studira putem interneta, na Univerzitetu Metropolitan jasno je da je internet studiranje dostupnije. Kreirali smo sistem koji se po kvalitetu ne razlikuje od tradicionalnog vida studiranja, koristeći se tehnologijama koje nam dozvoljavaju da skladištimo informacije koje su dostupne svim studentima Univerziteta Metropolitan, i oni sa tradicionalne nastave i oni sa internet nastave, podejdnako.
Kakav uticaj ima sama platforma na unapređenje obrazovnog procesa u našoj zemlji?
Smatram da onlajn studije pružaju određeni doprinos demokratizaciji obrazovanja, odnosno dostupnosti obrazovanja široj populaciji, jer su pristupačniji troškovi dok omogućava, isti kvalitet studiranja. Porodice sa niskim primanjima, koje ne žive u univerzitetskim mestima, na ovaj način mogu da obezbede studiranje svojoj deci. Platforma za eletkronsko učenje može da se primenjuje i u drugim nivoima obrazovanja. Recimo, nastava u osnovnim školama u malim selima, sa malim brojem dece, se može na ovaj način organizovati. U slučaju srednjih škola, internet nastava može da omogući da učenici mogu da prate onlajn nastavu srednje škole koje nema u njihovom gradu, ili da imaju samo dopunsku (dobrovoljnu) nastavu iz oblasti koje ih interesuju. Zainteresovani smo da organizujemo na ovaj način dopunsku nastavu iz informatike učenicima koji su upisali opšte gimanazije, a koje nemaju informatička odelenja. Ako bude bilo interesovanja, zatražićemo dozvolu Ministarstva prosvete da bi dobili verifikaciju takvih "virtualnih informatičkih odeljenja", gde bi učenik mogao da dobije u svom svedočanstvu i ocene predmeta koje je na ovaj način učio. Za primenu kvalitetnih platformi i programa za elektonsko učenje, potrebno je do kraja otvoriti zakonske mogućnosti. Iz inercije ili iz nepoznavanja, kod nas postoje i dalje razne perdrasude, pa s obzirom na to i prepreke za najširu primenu ovog vida obrazovanja, koja je u svetu sve šire primenjena.
