Pravoslavni Uskrs 2020 se u Srbiji proslavlja 19. aprila. Najveći hrišćanski praznik svi pravoslavni proslavljaju istog dana bez obzira da li su prihvatili novi kalendar Gregorijanski ili vreme računaju po starom, Julijanskom kalendaru.
Prazniku Uskrsa, kojim se proslavlja Vaskrsenje, povratak u život Gospoda Isusa Hrista posle razapinjanja na krstu, predstoji vreme posta koji se još naziva Velika četrdesetnica jer je najduži a i najvažniji, kao i Časni jer obuhvata vreme stradanja i razapinjanja Gospoda Isusa Hrista.
Neradni dani za Uskrs 2020
Neradni dani za Pravoslavni Uskrs 2020 su tako 17, 18, 19. i 20. april, odnosno od petka do ponedeljka.
Pravoslavni Uskrs 2020 – Post
Postovi mogu biti jednodnevni i višednevni. Jednodnevni se praktikuju sredom u znak sećanja na dan kada je uhapšen Isus Hristos i petkom kada je razapet. Takođe posti se i na Krstovdan uoči Bogojavljenja, na Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje Časnog krsta.
Višednevni postovi su uvek pred velike crkvene praznike. Božićni traje šest nedelja; Uskršnji traje sedam; Petrovski je različite dužine trajanja a Velikogospojinski je samo dve nedelje.
Post je delimično ili potpuno uzdržavanje od određene vrste hrane i pića, to je telesni post. Ali on ima i drugi deo, duhovni koji se sastoji u uzdržanju od zlih pomisi i dela, činjenju dobrih dela, vežbanju u vrlinama.
>>> Srpske slave
O postu se govori i u Starom i u Novom Zavetu. Postio je Mojsije 40 dana na Sinaju, postila su tri mladića i Danilo u vavilonskom ropstvu i ostali nepovređeni u Peći vavilonskoj. Postio je i car David koji je u 108. Psalmu napisao:”Kolena moja iznemogoše od posta…”
U Novom Zavetu postili su sveti apostoli i sam Isus Hristos na Gori Kušanja 40 dana. U pustinji je đavo kušao Isusa Hrista, pored ostalog, rekavši mu da pretvori kamenje u hlebove i time pokaže da je Sin Božiji. Tada mu Isus odgovori onom čuvenom rečenicom, da ne živi čovek samo o hlebu nego i o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.
Treba reći i to da je čovekov prvi greh upravo bio vezan za jelo i neispunjavanje Božijih zapovesti. Adama i Eve. Zmija ih nagovori da okuse od Drveta poznanja dobra i zla, rekavši im da će postati kao bogovi. Probavši plod sa ovog drveta izgubiše raj i do dana današnjeg ne prestaje čovekova težnja za povratak u rajska naselja gde nije bilo ni bola, ni muka telesnih, u vreme kada ne beše u duši njihovj laži, neprijateljstava, kada behu kao nevina deca, ističe se u biblijskoj istoriji.
Stomak loš gospodar
Otuda su Sveti oci u svojim spisima isticali da je od glavnih strasnih pomisli ugađanje stomaku na prvm mestu. O ugađanju stomaku napisane su brojne stranice zasnovane na ličnim iskustvima duhovnika. “Stomak je rđav gospodar, koga ipak svi vole”, napisao je Sveti Jovan Lestvičnik u knjizi “Lestvica.” Pored ostalog podseća da stomak iako je sit, iako je pun i pretovaren “zapomaže” da je gladan. Iskusio je i da kada stomak gladuje srce postaje smireno a kada se stomaku ugađa, misao postaje ohola.
Pravoslavna crkva pridaje veliki značaj postu, jer kako reče Sveti Simeon Solunski: “Bog ne potrebuje hrane, post nas približava anđelima koji ne jedu niti piju. Post ukroćuje telo da bi duša živela, dok ugađanje telu ubija dušu. Postom se čistimo od strasti, koje se razvijaju ugađanjem telu.” Dakle, važan je telesni ali i duhovni post, jer stomak posti od masnih jela a um od gordih misli, srce od raznoraznih želja a jezik od psovki, ružnih reči.
Kada se govori o postu citiraju se i reči Gospoda Isusa Hrista iz Svetog Pisma: “Ali pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan onaj ne naiđe na vas iznenada.” (Lk. 21. 34)
Naravno, ističe se da je čovekova prirodna želja za hranom ali da preterivanje ne donosi ništa dobro ni telesno, ni duhovno, ni zdravstveno. Takođe se naglašava da nije dobro previše jesti ali nije dobar ni neumereni post, dugotrajno preterano uzdržavanje od hrane. Tada čovek postaje nesposoban za duhovne podvige jer je previše iznuren a dešava se i da mu se javlja gordost i nadmenost jer misli da je nešto posebno zbog nejedenja. Dakle, najbolji je srednji put, savetuje se vernicima koji poste uz podsećanje na Ciceronove reči: “Više je poginulo ljudi od proždrljivosti nego od mača.”
Iskustva duhovnika pokazuju da post hrišćanina uvodi u stanje duhovno, što znači da je tada skroman, ćutljiv, smerna duha, lagana tela. Duhovnici daju niz uputstava hrišćanima šta činiti za vreme posta. Pre svega se ističe da posna hrana treba da bude skromna, jednostavna i da se jede u ograničenim količinama. Upravo suprotno od onoga što u vreme posta može da se čuje na reklamama: “I kad postiš da se lepo gostiš!” Ako je tako onda post gubi svaki smisao. Veoma je važna i druga, duhovna strana posta, a to je da se otklone rđave navike i da se steknu dobre. Recimo, ako se neko posvađao sa ukućanima, kolegama da se izmiri. Ako je neko nekome nešto obećao pa nije ispunio obećanje vreme posta je pravi trenutak da obećanje ispuni. Moglo bi se vreme posta nazvati i vremenom izgrađivanja hrišćanske ličnosti, to je vreme poniranja u sopstvene dubine.
U vreme posta uoči praznika Uskrsa posti se na vodi, osim subotom i nedeljom. Subotom se posti jedino na dan Velike subote. U ovom postu riba se jede samo na Blagovesti i Cveti. Bolesnici, stariji, nemoćni razrešeni su od strane sveštenika strogog posta.
Molitva, pojedinačna i zajednička u crkvama, pričešćivanje na Svetim liturgijama veoma su važni elementi hrišćanskog života, posebno u vreme Velikog posta. Neki je nazivaju Molitvom posta, to je molitva Svetog Jefrema Sirina koja se čita dva puta na kraju svake službe od ponedeljka do petka tokom Uskršnjeg posta. Pored ostalog u njoj se kaže: ….Gospode….duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi….Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj meni…”
Pravoslavni Uskrs 2020
Poslednja nedelja Uskršnjeg posta je strasna nedelja, kada se verni sećaju stradanja Isusa Hrista. Tokom ove nedelje su posebne službe u crkvama među kojima se ističe Veliki petak, kada je Gospod Isus Hristos razapet na krstu. Iako je ljudima puno pomagao, lečio bolesne, čak vaskrsavao ljudi su pristali da bude razapet na krstu, što je u ono vreme bilo ponižavajuće i rezervisano za najgore kriminalce i pobunjenice. Ispod krsta ostadoše samo njegova Majka, apostol i jevanđelist Jovan, Marija Magdalina i još neke žene. Svi se uplašiše i odrekoše ga se. Kada u nedelju Marija Magdalina i još nekoliko žena dođoše do groba gde je bilo Hristovo telo ne nađoše ga tamo. Na kamenu je sedeo anđeo koji im reče da se ne boje i da ne bi trebalo da traže “živoga među mrtvima”. Pojavi se i Isus i reče im da jave njegovim apostolima da je živ i da će se sresti s njima.
Vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih je jedinstven događaj u istoriji čovečanstva. Zapravo ceo čovekov život može se smestiti između ova dva praznika.
Vaskrsenje je postalo temelj hrišćanske vere. Zato apostol Pavle kaže, “ako Hristos nije ustao, uzalud je propoved naša, uzalud i vera naša.” Uskrs je praznik nad praznicima, ovim praznikom se pokazuje da je Gospod Isus Hristos pobedio najvećeg čovekovog neprijatelja – smrt. Čovek nije stvoren samo za ovaj kratki život na zemlji, koji će neko proživeti pedeset, šezdeset, devedeset godin, već je stvoren za večnost. U crkvi se peva: “Hristos Vaskrse iiz mrtvih, smrću uništi smrt i svima u grobovima život darova!” Koliko god se već vekovima mnogi trude da objasne hrišćansku filosofiju života ona ostaje i nesaznajna, ona je tajna života i tajna smrti.
Za ovaj praznik hrišćani pripremaju posebnu trpezu, porodice se okupljaju, svečana atmosfera unosi u svakodnevni život posebno nadahnuće, podstiče nadu, veru i ljubav. Uoči ovog praznika farbaju se jaja, što posebno veseli decu. Prema nekim autorima početak ovog običaja vezuuje se za Mariju Magdalinu koja je došla posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Evanđelja. Izašla je pred cara Tiberija i rekla: “Hristos vaskrse!” i pokloni mu ofarbano jaje. U Rimu je u to vreme bio običaj da se daruju jaja pri nastupanju Nove godine, koja je tada počinjala u proleće. Kasnije se ovaj običaj proširio i na druge narode u dane Vaskrsenja Hristovog. Najčešće se farbaju u crvenu boju koja simboliše Isusovu nevino prolivenu krv.
Odlazak na Svetu liturgiju i pričešćivanje na najveći hrišćanski praznik Uskrs je posebna radost. Koliko je to važno vidi se iz besede Svetog Jovana Zlatoustog koji kaže, pored ostalog…uđite u radsot Gospoda svoga…bogati i ubogi jedni s drugima likujte; uzdržljivci i lenjivci dan poštujte; vi koji ste postili i vi koji niste postili, veselite se danas!”
Običaji
Mnogo je običaja, kaže se koliko sela toliko običaja, koji se pratikuju za Uskrs a tako će biti i za pravoslavni Uskrs 2020. Mnogi od njih bili su logičan proizvod vremena kada su se pojavili ali se i danas u nekom obliku praktikuju. Evo nekih običaja koji pružaju šarenoliku sliku praznika ali pokazuju i raznorazna isprazna verovanja, koja crkva toleriše naglašavajući da nemaju veze sa hrišćaskom verom i da su ostatak iz pagankih dana.
Na Veliku subotu žene ne bi trebalo da vezu, pletu, šiju ali i da ne rade u polju. Naravno, da neće raditi u polju jer već imaju pune ruke posla oko pripremanja praznične trpeze. Ali ako zatreba radiće se i u polju. Da su žene nekada bile pretrpane poslom kazuje i sledeći običaj koji se održao do danas u nekim selima. Samo žene moraju da farbaju jaja a ako je neki ukućanin umro nedavno jaja će biti tamno crvena.
>>> Kako se pravi slavski kolač
Valja se, čuvena rečenica u našem narodu, poručuje i da se na Uskrs ujutru treba umiti vodom u kojoj je potopljen bosiljak, dren, crveno jaje koje treba pojesti odmah kad se čovek probudi. Takođe se preporučuje da decu treba dotaći crvenim jajetom kako bi bila zdrava tokom cele godine. Takođe u selima se stoci daje crveno jaje da pojedu zdravlja radi.
Pobusani ponedeljak je dan kada se izlazi na groblje, negde odmah po Uskrsu a negde nedelju dana kasnije. Na grobove se stavljaju crvena jaja kako bi i umrli proslavljali praznik. Po povratku s groblja na njivi se zakopava opet crveno jaje jer će tako njiva biti plodna.
U nekim vojvođanskim selima drugog dana Uskrsa momci polivaju vodom devojke. Udvaranju nikad kraja.
Običaj je u nekim selima da se po kućama, dvorištima i vroćnjacima kriju jaja i pokloni, obično slatkiši, a deca ih traže, što im donosi sreću i blagostanje.
S kolena na koleno prenosi se verovanje, da su u nedelji od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše onih koji tada umru idu direktno u raj.
Pravoslavni Uskrs 2020 – Farbanje jaja
Farbanje jaja je poseban događaj pogotovo za decu. Jaja se mogu farbati prirodnim bojama, varzilom, korom od luka ili raznim biljkama. Danas se nude i brojne farbe za jaja, nalepnice, izbor je veliki a kupovina je pravi događaj za decu.
Mnogi pre farbanja iscrtavaju-šaraju jaja voskom, što je prilično zahtevan posao. Vosak se rastopi a perce kojim se crta zagreje se na sveći pa se umače u vosak i šara jaje. Vosak neće primiti boju na jajetu pa će prilikom farbanja ostati bele nacrtane figurice, slova, znaci. Takođe, mogu se listovi najčešće od peršuna, pažljivo staviti na sveže jaje a onda preko toga navući deo najlonki i zavezati čvorove na vrhovima jajeta. Kada se jaje ofarba a čarapa skine i sklone listovi po jajetu će ostati zasenčeni listovi koji se posle mogu i dodatno ofarbati.
Farbanje jaja prirodnim bojama pronađite na linku.
Kuckanje jajima
Najradosniji je običaj kada se ukućani međusobno kuckaju jajima. Svako bira ono za koje misli da je najjače. Pobednik je onaj ukućanin čije je jaje najtvrđe. Pobednik dobija sva jaja koja je razbio.
Lepota i zanimljivost običaja je nesumnjiva ali crkveni oci ističu da su oni tek dodatak slavlju. Mnogi običaji i navike su bili potrebni u vremenima kada se, recimo u vreme Turaka ili komunističkih vremena, nije smelo ići u crkvu, slaviti slava, krštavati, venčavati u crkvi.
Pravoslavni Uskrs 2020: Običaji, sujeverje, vera
Mnogi narodni običaji prepliću se danas sa sujeverjem, magijom koji nisu vera ali su ukorenjeni u svkaodnevni život ljudi. Hrišćanski teoretičari smatraju da se ovde govori o najprostijoj religioznosti ili animističkom pristupu duhovnom životu. Neuki, nenaučeni ljudi, često podstaknuti ličnom nevoljom i brigama, pribegavaju rešavanju problema van Crkve ili unoseći u Crkvu elemente paganštine, magije, primitivne pobožnosti. Pogrešna pobožnost nije retka a u dodiru sa sveštenicima, monasima, vernicima ljudi menjaju svoja mišljenja i način života.
Ističe se da dubinska hristijanizacija nikada nije završena, ona je proces a pogotovo u današnje vreme na ovim prostorima kada su ljudi ophrvani brojnim problemima i nedaćama. Kao primer prave pobožnosti ističe se u Starom Zavetu pravedni Jov koji je bio bogat, pobožan, zadovoljan. Ali Bog kuša njegovu veru, sve mu uzima a Jov je i dalje pobožan, ne proklinje Boga, veruje mu i prihvata sve što mu se dešava. Svakako bitna odrednica pravoslavnog hrišćanstva je sloboda izbora, prihvatanje vere bez uslovljavanja i nametanja. Uz takvu slobodu ide uvek i odgovornost za svoje reči i dela. Ali iznad svega je ljubav…”I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam….” kaže se u Himni ljubavi u Svetom Pismu.
izvor: dominomagazin.com, LJ.S.N., photo: Ulrich Latzenhofer, flickr, creative commons
Pogledajte – Šta obući za krštenje
