Pročitajte naš intervju sa Majkom Bruerom (Mike Brewer) i Edom Cajnom (Edd China) iz emisije Wheeler Dealers (Trgovci automobilima) sa Discovery kanala.
U filmu „Petparačke priče“, Semjuel L. Džekson objašnjava Džonu Travolti kako nastaju TV serije. On kaže da sve počinje od dijaloga – neki dijalozi se odaberu i postaju televizijski programi, a neki se ne izaberu i ne postanu ništa. Kako to da je serija „Trgovci automobilima“ postala toliko uspešna?
Majk Bruer: Mislim da uspeh serije “Trgovci automobilima” postoji zahvaljujući činjenici da je to stvarni, iskreni, originalni program o automobilima. Moja i Edova ljubav prema automobilima je stvarna. Mi volimo da kupujemo automobile, da ih popravljamo, da ih dalje prodajemo – uživamo u tom procesu. Ispunjava nas da dajemo nov život starim automobilima, jer i Ed i ja smatramo da stari automobili imaju više karaktera nego moderna vozila. Želimo da ih osposobimo da mogu da se voze, da učinimo da traju duže. Mislim da je serija uspešna zahvaljujući našem entuzijazmu. Bilo da je reč o meni kada kupujem automobile ili ih prodajem, ili je reč o Edu koji ih popravlja, jednostavno smo ushićeni zbog onoga što radimo.
Ed Čajna: Razmišljam o još jednom razlogu koji je uticao na nastanak serije, a počeli smo odavno, pre više od 10 godina. Tada niko zapravo nije znao gde će to da nas odvede. Deo mog posla je da pokušam da popravim automobile koje Majk doveze, a u toku tog procesa mi objašnjavamo šta se dešava, dajemo neke male savete o delovima i pokušavamo da pronađemo interesantan način da predstavimo te informacije. Stvarima uvek pristupamo na nov način – na primer, ako je reč o kočnicama, svaki put kada naiđemo na problem, rešavamo ga na drugačiji način.
Budite iskreni – da li su brojke u seriji “Trgovci automobilima” stvarne? Da li zaista nalazite kupce koji daju toliko novca? Neverovatno mi je da ste prodali auto Syrena 105L za 8.000 funti. Jeste li vi neki mađioničari ili…?
Majk Bruer: Znate kako, mi imamo obrnutu psihologiju kada prilazimo nekom automobilu. Na početku razmišljamo o ceni automobila. Najpre gledam za koliko bismo mogli da prodamo automobil pre nego što ga kupimo i krenemo da radimo mehaniku. Tako da – da, prodali smo Sirenu za 8.000 funti, jer u Poljskoj taj auto ne vredi više od par hiljada evra, i verovatno je predmet podsmeha, dok je u Engleskoj, gde postoji velika poljska zajednica, taj auto vrlo popularan. A vredan je zbog toga što je redak, ali i zbog svoje neobičnosti. Svaki kupac koji dođe da od nas kupi auto je na neki način poseban.
Koje su po vašem mišljenju top 3 zemlje koje proizvode najbolje automobile?
Ed Čajna: Mislim da bi Nemačka morala tu da se nađe zbog kvaliteta. Mislim da to najpre ima veze sa trudom i uloženim novcem koji se koristi za proizvodnju tih automobila.
Majk Bruer: Da, definitivno Nemačka, zbog mehanike. Ali što se tiče uložene strasti, ja bih rekao Italija.
Majk Bruer: I to samo zbog strasti. Njihovi automobili možda nisu najbolji u mehaničkom smislu, ali su sigurno najbolji što se izgleda tiče. I na trećem mestu – ne znam da li će se Ed složiti sa mnom, ali ja bih rekao Engleska, jer mi proizvodimo Bentli, Rols-Rojs, Aston Martin, Mini, proizvodimo dosta automobila za ostatak sveta, uključujući Nisan Mikru i Hondu Sivik. Da, da proizvodimo dosta dobrih automobila ovde u Engleskoj.
Zbog niskog standarda u Srbiji, ljudi uglavnom kupuju polovne automobile. Koji je vaš savet broj jedan za nekoga ko kupuje polovan automobil?
Ed Čajna: Istorija servisa.
Majk Bruer: Da, objasniću, vrlo je jednostavno. Osim ako nemate Eda Čajnu koji će vam prekontrolisati vozilo, morate da uradite mehaničku proveru. To bi bilo kao da kupujete televizor, a da ga prethodno ne uključite i ne proverite da li radi. Morate da budete sigurni da je sve što kupujete mehanički testirano i da je bezbedno i za vas i za vašu porodicu. U čitavoj Evropi ima dosta udruženja i organizacija, koji za cenu jednog punog rezervoara mogu da pošalju svog stručnjaka da uradi mehaničku proveru. Samo nakon provere ćete znati da kupujete ispravan auto.
Očigledno je da nisu samo godine te koje učine da neki auto postane klasik. Možete li nam reći koji su glavni faktori koji utiču na to da se auto smatra klasikom?
Majk Bruer: To je veoma dobro pitanje. Po mom mišljenju, klasik postaje klasik kada prestane da bude teret za državu i kada više ne morate da plaćate poreze da biste ga vozili. On onda postaje teret za vlasnika. Tada vlasnik počne da razmišlja o ponovnom farbanju auta, o popravci. Dakle, otprilike nakon 25 godina, auto postaje teret za vlasnika i postaje klasik. Mada, svako bi rekao da bi Aston Martin iz poslednjih 10 godina mogao da se smatra klasikom. Skoro bez sumnje Mazda MX-5 je već postao moderan klasik. Potom novi Mini i Fiat 500 – mnogi ljudi bi te automobile smatrali modernim klasicima. Dakle shvatanja su različita. Ja lično mislim da kada auto postane teret za vlasnika, on onda postaje klasik.
Ed Čajna: Mislim da se tu radi o emotivnom aspektu. Reč je o iracionalnom ponašanju ljudi prema automobilu. Dakle, kada neko počne da projektuje neku ličnost na automobil ili pokazuje preteranu privrženost prema nečemu što je zapravo stvar, dakle nije živo, tada se može reći da automobil postaje klasik. I nema veze da li na svetu postoji samo jedna osoba ili njih 1.000 koji vole ta kola. Sve se svodi na činjenicu da bi oni bili u stanju da se odreknu nečega radi prilike da ga voze ili da ga poseduju. Tako da je tu reč o čudnoj povezanosti koju ljudsko biće ima sa jednom stvari.
