Da li biste voleli da uvek u kući imate svežu, neprskanu zelenu salatu, ili blitvu, spanać, možda krastavce, vlašac ili čak jagode? Koje ste sami ubrali u svojoj bašti. I to skoro pa sasvim besplatno? A uz to ni nemate baštu?
Upravo to smo isprobali.
A uz to se neviđeno zabavljamo preko duge i dosadne zime.
Sve je počelo kada smo otkrili hidroponiku, stari metod uzgajanja biljaka bez zemlje. Pojednostavljeno, biljke rastu tako što im se korenje prostire u vodi iz koje direktno uzimaju nutrijente. Sve što vam treba da bi biljke rasle i rađale su voda, nutrijenti i svetlo. Onda smo saznali da IKEA ima KRYDDA VAXER sistem za uzgajanje povrća uz pomoć hidroponike.
Evo kako izgleda:
I tako smo pre malo više od mesec dana kupili osnovne elemente za baštu. Možete da kupite gotov komplet u nekoliko veličina, a možete da kupite i pojedinačne elemente.
Mi smo se odlučili za drugu varijantu kako bi sve bila igra i eksperiment za jednu radoznalu četvorogodišnju devojčicu.
Za apsolutni minimum će vam trebati ove stvari: LED svetlo, umetak za rasad i kutija za klijanje (mada nju i ne morate ako vam je skupa).
Iako biljke mogu da rastu uz pomoć bilo kog svetla, nije sve tako jednostavno. Biljke koriste određene talasne dužine svetla, pa im obično veštačko svetlo neće biti previše korisno, odnosno koristiće samo mali deo tog spektra. Dakle, da biste uzgajali biljke u kući preko zime trebaće vam (grow) svetlo, posebno napravljeno za rast biljaka. To je ujedno i najvažniji element bašte, ali i najskuplji (4,699 din). Ipak, bez njega nema ni vaše kućne baštice.
Trebaće vam umetak za rasad u kome će vaše biljčice rasti. Ovaj deo nije skup (499 din). Zgodno je da uzmete i kutiju za klijanje (899 din), mada možete da iskoristite i obične plastične činije za kuhinju ili još bolje plastične kutije za jaja (idealno od providne plastike, koje možete da poklopite kako biste povećali vlažnost vazduha u kojima su semena), a neophodna je i kamena vuna (349 din) na koju ćete postaviti semenke, kao i kamenčiće za držanje i potporu biljkama (599 din).
Biljke morate negde da držite, pa možete da kupite IKEA police, a ako imate samo jedan umetak za rasad možete i da bašticu držite na polici, idealno pored prozora.
Mi smo odlučili da sami napravimo drvenu policu iz nekoliko razloga. Prvo, volimo drvo i volimo da pravimo stvari i igramo se tokom procesa i drugo bila je jeftinija varijanta. Takođe, tako smo uštedeli na prostoru i dobili policu na tri nivoa, od kojih su dva za bašte, a na poslednjem držimo kutiju za klijanje. Evo je:
Za početak smo kupili samo jedno IKEA svetlo, ali dve bašte. Biljke u jednoj su bile osvetljene IKEA svetlom za rast, a druge običnim ali jakim LED svetlom. Zanimalo nas je da li će se videti razlika u biljkama i brzini rasta. A i bilo nam je mnogo da odmah kupimo dva svetla po 4.699 dinara, pošto nismo znali šta će se dešavati i da li će sve raditi.
IKEA je KRYDDA VAXER zamislila kao kompletan sistem, pa su u ponudi imali i đubrivo za biljke i semena, ali njih već neko vreme nema u robnoj kući u Beogradu. Možda se ponovo pojave. Do tada, moraćete sami da se snađete. Semena ćete dosta lako pronaći u većim prodavnicama i poljoprivrednim apotekama. IKEA predlaže da gajite zelene salate, spanać, blitvu. U principu u hidroponskom sistemu možete da zasadite sve što zamislite.
Što se tiče đubriva stvar je malo komplikovanija. IKEA je iskoristila formulu 5-3-8 pa probajte da nađete tečno đubrivo najpribližnijeg sastava. Mi smo pronašli holandsko đubrivo baš za hidroponiku kao najpribližnije. Problem je što ćete morati da kupite litar koji košta oko 3.000 dinara, što će vam biti dovoljno za otprilike 10 godina hidroponskog uzgajanja. Na jedan litar ide oko 3 mililitra đubriva a u jednu IKEA baštu staju oko dva litra vode.
A kako se gaje biljke u hidroponskoj bašti?
Zapravo vrlo jednostavno. Semena prvo stavite na kamenu vunu i sve postavite u kutiju za klijanje gde ste sipali mlaku vodu iz česme a onda ostavite pored prozora. Posle svega 4 – 5 dana videćete minijaturne biljčice koje počinju da rastu. Posle otprilike 7 dana će se pojaviti prva dva lista i tada možete da ih presadite u baštu. Malene biljke prebacujete sa sve podlogom od kamene vune i okolo sipate plavi kamen koji se takođe kupuje u IKEA. Možete da iskoristite i glinene kuglice za cveće koje su nešto jeftinije (i njih imate u IKEA ali i u cvećarama). Ipak, plavi kamen možete da koristite više puta pa ni on nije preskup.
U vodu iz česme sipajte đubrivo u pravoj razmeri i onda samo čekajte. Sve što vašim biljkama treba je 16 sati svetla na dan.
Dobra stvar je što su LED svetla mali potrošači pa će VAXER svetlo za rast mesečno potrošiti svega 4,8 kWh ako se koristi 16 sati dnevno. Što je po ceni od 8 dinara za kilovat sat u skupljoj tarifi svega oko 35 dinara mesečno. Dakle, beznačajno malo. I cena đubriva i semena je takođe vrlo mala, pa osim inicijalnog ulaganja nećete imati skoro nikakve troškove za uzgajanje.
Samo treba da gledate biljke kako rastu i proveravate da li imaju dovoljno vode. I skoro pa ćete moći da vidite kako se listovi povećavaju. Toliko brzo rastu.
Mi smo posle svega 4 nedelje od početka prvi put secnuli nekoliko listova salate i napravili sendviče. Posle još nedelju dana napravili smo celu činiju. A salatica je samo rasla i rasla pa smo na svakih nekoliko dana imali činiju salate. (slike su ispod teksta)
Uspela je i blitva, a krastavac raste kao lud, mada će mu trebati nešto više vremena da izrastu krastavčiči. Problem je što su mu listovi preveliki pa prekriva druge biljke.
Sledeće što ćemo probati su jagode, u sred zime. Samo, moraćemo četkicom ručno da ih oprašimo pošto u kući nema insekata. Što će biti još jedan eksperiment.
Možda vas zanima i kako rastu biljke uz obično LED svetlo?
Mnogo sporije, listovi su bledi i dugački. Evo slike.
Salata u gornjem desnom uglu je prve dve nedelje rasla ispod LED svetla ali smo je onda prebacili kako bismo imali jasno poređenje. Ni jednom nismo seckali listove.
Čini se da je biljka shvatila da se nalazi u nekakvoj hladovini i zato izbacuje listove na sve strane i u dužinu ne bi li došla do svetla.
Dakle, običan LED je otpao. Tako da sad planiramo da kupimo još jedno IKEA svetlo i za donji deo bašte (čim skupimo pare 🙂 ).
A onda stiže rasad jagoda.
Ako imate pitanja i nedoumice slobodno nam pišite na mail ili u komentarima i rado ćemo odgovoriti i pomoći vam oko baštice.
18. novembar, dan posle presađivanja i šest dana od početka projekata, salatice puštaju prve listiće:
23. novembar, salate i dalje deluju maleno a tu su krastavci i blitva:
30. novembar: salate napreduju, gore u sredini je mali krastavac a desno je blitva (presađeni su nešto kasnije):
bašta danas posle brojnih seckanja za salatu i sendviče:
bašta osvetljena običnim LED svetlom, desno je salata koja je prve dve nedelje rasla pod IKEA grow svetlom a onda prebačena:
Dodatak: Gajenje jagoda u hidroponskoj bašti
Pošto smo savladali gajenje salata, prešli smo i na malo zahtevnije stvari. Recimo jagode. Poručili smo sadnice sa interneta po ceni od oko 15 dinara po komadu i stigle su posle dva dana brzom poštom. Ovde imate oglas, u pitanju je veliki rasadnik a ljudi su veoma profesionalni i ljubazni čak i za našu malu narudžbinu.
Sadnice jagoda su stigle sa zemljom. A kako hidroponika ne podrazumeva zemlju, korenje smo dobro isprali od zemlje vodom i onda ga istim postupkom kao i kod salata postavili u naše kamenčiće i sipali vodu sa rastvorom đubriva. Istim koje smo iskoristili za salate (još uvek ga imamo poprilično). Jagodice su prvih desetak dana samo ispuštale korenje i pile vodu. Lišće je izgledalo isto. Posle toga je lišće krenulo da raste. Posle otprilike mesec dana su se pojavili prvi beli cvetovi koje smo ručno oprašili četkicom za vodene bojice.
Posle mesec i po prvi plodovi su bili crveni i vrlo ukusni. Posle tačno dva meseca imali smo oko pola kilograma jagoda, koje su nastavile da rađaju, a i dalje izgledaju zdravo i veselo… a mi smo jeli naše neprskane jagode u sred zime gajene kod kuće u Beogradu. I pravo da vam kažemo – vredi malo truda…
