Želite li da budete zdravi, ne trebaju vam tegovi ni sprave za vežbanje, a da biste u to zaista poverovali obratite pažnju na to kako žive najdugovečniji ljudi na svetu, prenosi britanski Independent.
Pojedinci nastanjeni u takozvanim Plavim zonama, područjima u kojima ljudi dožive starost od stotinu godina deset puta češće od proseka, ne dižu tegove, ne trče maratone, a nisu ni članovi nekoga fitnes kluba.
Umesto toga žive u okolini koja ih konstantno podstiče na aktivnost i kretanje, a da pritom o tome i ne razmišljaju. Većina ih se bavi baštovanstvom, tokom dana puno hodaju i pri obavljanju kuućnih poslova ne koriste preterano često električne aparate.
Naučnici koji su istraživali život ljudi u Plavim zonama ustanovili su da je jedan od najuspešnijih načina produžetka životnog veka – kretanje kao sastavni deo svakodnevice. Tvrde da je to jedna od najčešćih navika najdugovečnijih ljudi na svetu.
Takav način života u današnjem se društvu, u kojem su mnogi svakodnevno zbog prirode posla prikovani za radne stolove ili kompjutorske ekrane, ne čini previše realističnim.
Prirodno kretanje tokom dana čini se poput romantične maštarije, no treba podsetiti da je pre stotinu godina bilo samo 10 odsto poslova koji su se obavljali sedeći, u odnosu na današnjih čak 90 odsto. Uprkos tome i danas postoje brojni načini kojima pojedinac u život može uvesti više kretanja.
Nedavna studija američkog Društva za borbu protiv raka pokazala je da šest sati hodanja nedeljno rezultira smanjenjem rizika od preuranjene smrti od posledica kardiovaskularnih bolesti, bolesti disajnih puteva i posledica karcinoma. Ako vam je to previše, istraživanja pokazuju da su i samo dva sata hodanja nedeljno dovoljna da bi se smanjila opasnost od razvoja raznih vrsta bolesti.
Možete započeti hodanje na posao i natrag kući, kažu naučnici i dodaju da su jednako uspešne šetnje s decom ili unucima do škole i vrtića ili vožnja biciklom do pijace, pošte ili do prijatelja.
Istraživanja pokazuju da je najbolji način odlaska na posao petnaestminutna šetnja ili vožnja biciklom, no dobra je bilo kakva telesna aktivnost. Pritom treba imati na umu da tokom putovanja do posla biciklom vežbate i produžavate život.
Valja napomenuti i da je hodanje naročito dobro za um pojedinca. Svakodnevna šetnja smanjuje opasnost od razvoja demencije za čak 40 odsto, kaže psihijatar sa švedskog Karolinska Instituta Anders Hansen.
Ako ne volite duge šetnje, pokušajte šetati kraće, ali više puta dnevno. Na primer, svakih sat vremena nakratko ustanite i prošetajte. Ako možete razgibajte se blizu radnog stola ili idite napolje na ručak i pritom kratko prošetajte na svežem vazduhu.
Dakle, naša tela stvorena su za pokret, a ne za sedenje, no kretanje ne znači nužno odlazak u teretanu ili na fitnes. Jednostavno, lagano kretanje može biti jednako uspešno. I pritom, kažu naučnici, hodajte prirodno, onako kako su to čitavog života činili dugovjčni stogodišnjaci iz Plavih zona. b92
