Ovih dana ponovo svi pričaju o osiromašenom uranijumu. Ali umesto o tome, trebalo bi da popričamo o drugim stvarima. Onima na koje možemo da utičemo i oko kojih se i naučnici i statistika definitivno slažu. Ali, iz nekog razloga ovo su tabu teme u Srbiji i nećete naći provokativne motivacione postere na Facebooku koje se bave ovim temama a nažalost retki su doktori pa i javne ličnosti koje o tome pričaju. Krenimo redom:
6. Srbi puše i to sve više
Poslednje istraživanje potvrđuje da su građani Srbije i dalje u samom vrhu po broju pušača.
Podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju da u Srbiji trenutno ima 2,6 miliona pušača. Posebno je zabrinjavajuće što je za samo četiri godine 490.000 novih pušača.
Dok se u zemljama zapada broj pušača iz godine u godinu smanjuje u Srbiji je za samo četiri godine zabeležen skok sa 31 na 38 posto populacije.
U celoj Evropi od Srbije je gora samo Grčka gde prosečan pušač popuši 3.000 cigareta godišnje. U Srbiji je samo malo manje i prosek je 2.924 cigarete, objašnjava doktor Petar Borović
Posebno je poražavajuće da tinejdžeri u Srbiji puše i do pola pakle dnevno. U proseku prvu cigaretu probaju između 13. i 15. godine.
“Umesto da se ugledamo na druge, Srbi očigledno ne žele da menjaju navike, jer svake godine sve više njih propuši”, dodaje doktor Borović.
I, čisto da znate u Srbiji svake godine zbog cigareta umre između 16.000 i 17.000 građana.
5. Ceo dan ispred televizora
Mislite da Srbi vole našu lepu zemlju i uživaju u prirodi? Možda, ali samo ako je na televiziji.
Prosečni građanin Srbije provodi dnevno čak 5 sati ispred televizora.
Rezultati novog istraživanje agencije Zenith optimedia otkrivaju da je Srbija na nezavidnom petom mestu u svetu, koje dele sa SAD.
Dakle, SVAKOG DANA pet sati provedemo gledajući televiziju. I većina ne gleda dokumentarce i obrazovni program, da budemo jasni.
4. Masna hrana prepuna otrova
Ali onda se bar zdravo hranimo, pošto je Srbija poznata po dobroj hrani, zar ne?
Možda je tako bilo nekada, danas je Srbija poznata po masnoj, nezdravoj hrani.
U Srbiji se neuporedivo manje nego u drugim zemljama jede povrće i voće. Recimo u proseku, godišnje pojedemo svega 4,8 kilograma pomorandži, a Evropljani čak 32,9 kilograma.Građani Srbije u proseku pojedu 13,3 kilograma jabuka, a u Uniji je četiri kilograma više od toga.
Trešanja i višanja u proseku pojedemo svega 1,7 kilograma, šljiva 1,4 a limuna 1,3 kilograma, ukazuju podaci Privredne komore Srbije.
Takođe, jedemo manje mesa i mleka a više hleba i krompira. Novac trošimo i na najmanje kvalitetne suhomesnate prerađevine prepune aditiva i vrlo male nutritivne vrednosti.
Uz sve to u Srbiji već godinama niko ne kontroliše hranu. Stručnjaci tvrde da za bezbednost namirnica uopšte i ne postoje nadležne institucije. Tako su danas gradske pijace prepune su prodavaca koji nam prodaju robu punu pesticida bez ikakve kontrole
Doktor Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, rekao je za Kurir da se proizvodi veoma slabo kontrolišu, a da za to niko ne snosi odgovornost.
“Dok nije bilo ovih većih marketa, inspekcija je svako jutro obilazila tezge i onda radila razne analize proizvoda. Danas to niko ne kontroliše, a mi kupujemo voće i povrće koje je puno pesticida. Najgore od svega je što niko ne snosi odgovornost, a deca su najugroženija.”
3. Alkohol
Srbija je na četvrtom mestu po potrošnji alkohola u Evropi. To znači da popijemo u proseku 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika. Svetski prosek je šest litara.
Prosečno domaćinstvo sa 2,8 članova, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za godinu dana potroši 4,3 litra žestokih pića, 45,2 litra piva i devet litara vina.
Posebno zabrinjava činjenica da već đaci osnovnih škola piju, a prvi kontakt sa alkoholom imaju oko svoje 10. godine.
2. Deca: ishrana i fizička (NE) aktivnost
A kako je sa decom? Pa, svako drugo dete u Srbiji teško se penje stepenicama do drugog sprata usled nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane, pokazalo je istraživanje u okviru projekta “Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje” koji podržava nekoliko ministarstava.
Otkriveno je i da čak 80 odsto dece ne jede dovoljno povrća a samo trećina dece uzima dovoljne količine mleka i mlečnih proizvoda. Više od 60 odsto nema nikakve redovne fizičke aktivnosti
“Alarmantni trendovi koji se tiču načina ishrane i nivoa fizičke aktivnosti školaraca, koji su ispitivani na teritoriji čitave Srbije, ukazuju na potencijalno veliki rizik oboljevanja od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka i različitih vrsta karcinoma u odraslom dobu”, navodi se u saopštenju Centra za zdravlje.
Takođe, u omiljenim dečijim grickalicama koje jedu deca u Srbiji se nalaze šećeri, belo brašno, pa čak i palmino ulje.
Ni to nije sve.
“Samo 30 odsto dece u slobodno vreme igra fudbal, košarku, odbojku, lastiš u parku ili dvorištu, ali zato 70 odsto njih kad god ima slobodnog vremena najčešće ga provodi uz kompjuter, telefon ili televizor” otkrilo je istraživanje profesora fizičkog vaspitanja u Srbiji.
Hoćete još malo o deci?
U Srbiji samo 13,7 odsto majki bebe doji šest meseci, otkrilo je istraživanje nezavisne zdravstveno-informacione mreže “SteadyHealth”.
1. Zagađenje
Građani Srbije su među najugroženijim u Evropi zbog zagađenja vode i vazduha.
Zagađenje vode u Srbiji je najveći ekološki problem, rekao je pre nekoliko godina menadžer za projekte iz oblasti ekologije u delegaciji Evropske unije u Srbiji Rajner Frojnd.
“Zaštita voda predstavlja najveći izazov, jer se samo 10 odsto otpadnih voda u Srbiji preradjuje dok ostalo odlazi direktno u reke”, rekao je Frojnd.
I zagađenje vazduha je često veliki problem.
“Pola miliona ljudi u EU umre prerano zbog zagađenja vazduha. U Srbiji su velika zagađenja vazduha u većim gradovima kao što su Beograd, Niš, Bor”, istakao je Frojnd i upozorio da su u Srbiji najveći zagađivači vazduha toplane i stari automobili, kao i veliki broj domaćinstava koja se greju na drva i ugalj.
Frojnd je kazao da se u Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj reciklira sav otpad, a u Srbiji samo osam odsto.
