Koliko optimistično posmatrate vaš život? Da biste dobili odgovor, evo kratkog kviza:
1. Zamislite stepenice sa brojevima od 0 na dnu i 10 na vrhu. Broj 10 predstavlja najbolji mogući život koji možete da zamislite. Dno je najgori. Na kojem stepeniku se nalazite sada?
2. A na kom stepeniku mislite da ćete biti za pet godina?
Ogromna većina ljudi na drugo pitanje odgovori većim brojem nego na prvo. Što znači da očekuju kako će im život biti bolji za pet godina.
Ali prema poslednjem istraživanju, vrlo verovatno niste u pravu.
Dobitnik Nobelove nagrade, ekonomista Angus Deaton objašnjava da ćete skoro sigurno biti dosta razočarani vašim životom i budućnošću. Pogotovo ako ste mladi.
On je analizirao Gallupove podatke o 1.7 miliona ljudi iz 166 zemlje sveta u periodu od 2006. do 2016. godine.
Glavni zaključak je da praktično svi ljudi širom sveta imaju nadu u bolje sutra.
“Vidim širom rasprostranjen optimizam. I pored činjenica koje stalno govore suprotno, ljudi stalno i potpuno iracionalno predviđaju da će im biti bolje već za nekoliko godina”, objašnjava Deaton i dodaje da se ova šema ponavlja u svim regionima sveta.
Recimo, ljudi u grupi od 15 do 24 godine u proseku su sebi dali ocenu 5.5. Očekivanja su im bila 7.2
Ali nisu bili u pravu.
Grupa od 25 do 34 godine je sebi prosečno dala 5.3, ali je ponovo predvidela da će za 5 godina biti na stepenici 7. Taj model se ponavlja do kraja života, ali se razlika u očekivanjima pomalo smanjuje.
Evo kako izgleda sreća i naša očekivanja po godinama:
Pa, zašto je tako i zašto smo toliko optimistični i pored činjenica koje nam govore suprotno?
Daeton misli da je to stvar biologije i da smo mi ljudi jednostavno tako napravljeni. Odnosno, potrebno je da verujemo kako će budućnost biti bolja od sadašnjosti. U suprotnom verovatno ne bismo bili ni motivisani da se bavimo tom sitnicom – preživljavanjem.
“Izgleda da je predrasuda optimizma deo normalnog, zdravog mozga”, kaže Daeton.
