Na svaku situaciju ili životnu činjenicu na koju je mozak poprilično naviknut primenljivo je ono što se u psihologiji nazva “potiskivanje”. Potiskivanje misli, međutim, često može da izazove suprotan efekat, odnosno da dodatno pojača misli o nečemu što um pokušava da zaboravi.
To, pogotovo, može delovati obeshrabrujuće kada su u pitanju pušenje, preterano konzumiranje alkohola ili provođenje previše vremena uz kompjuterske igrice ili na društvenim mrežama.
Istraživanja pokazuju da potiskivanje misli zaista može da bude štetno po zdravlje. Studija iz 2008. godine, objavljena u časopisu Apetit (Appetite), pokazala je da su i muškarci i žene jeli više čokolade samo pet minuta nakon što su odlučili da ne misle o slatkišima.
U istraživanju su učestvovala 134 muškaraca i žene, od kojih je zatraženo da izraze ili da se suzdrže od svog mišljenja o jedenju čokolade. Oni koji su se suzdržavali, kasnije su pojeli više čokolade od onih koji su o njoj govorili.
Gotovo identične rezultate pokazale su slične studije, koje su u fokusu imale pušenje i seksualnu želju. Rezultati su ukazali da potiskivana misao gotovo uvek pobeđuje.
Adrijan Vels, sa Univerziteta u Mančesteru, kaže da bi jedan od načina na koji bi ovo moglo da se prevlada bila metakognitivna terapija i tehnika “odvojene pažnje”.
To podrazumeva da bi čovek trebalo da bude svestan svojih misli, ali ne i da ih dodatno analizira i stalno preispituje. Usled toga, misao bi, u nekom trenutku, trebalo da nestane i da se “povuče” u podsvest.
“Pod ‘pažnjom’ podrazumevamo postojanje svesti o misli i sposobnost da razlikujemo negativnu misao od odgovora na nju. A pod ‘odvojenom’ mislimo na prestanak, odnosno odsustvo, svakog odgovora na tu misao. To je doživljaj da smo odvojeni od te misli i da smo, u odnosu na nju, samo posmatrači”, kaže Vels.
Ostaviti lošu naviku, na čiju stimulaciju je organizam poprilično navikao i od koje je postao zavisan, nipošto nije lako. Ne potisnuti je potpuno iz uma bi, međutim, moglo da bude početak “raskida” sa njom. b92
