Verovatno biste i vi voleli da budete malo srećniji?
E pa, izgleda da postoje dva puta koja vode do sreće, a na vama je da odaberete kojim ćete krenuti.
Otac pozitivne psihologije Martin Seligman opisuje sreću kao često doživljavanje pozitivnih emocija poput radosti, uzbuđenja i zadovoljstva, u kombinaciji sa dubljim osećanjima značenja i svrhe. To podrazumeva pozitivno razmišljanje u sadašnjosti i optimističan pogled na budućnost.
Nova istraživanja pokazuju da je psihološka fleksibilnost ključ za veću sreću i dobrobit. Na primer, otvorenost prema emocionalnim iskustvima i sposobnost tolerisanja razdoblja neprijatnosti može nam omogućiti kretanje ka bogatijem, smislenijem postojanju. Istraživanja su pokazala da način na koji reagujemo na okolnosti svog života ima više uticaja na našu sreću nego sami događaji. Iskustvo stresa, tuge i anksioznosti u kratkom roku ne znači da ne možemo biti dugoročno srećni.
A sada konkretno! Dva pristupa na putu ka sreći su: hedonistički i eudajmonijski.
Hedonisti smatraju da, kako bismo živeli srećnim životom, moramo da povećamo zadovoljstvo i izbegnemo bol. Ovo je gledište o zadovoljavanju ljudskih apetita i želja, ali često je kratkog veka.
Nasuprot tome, eudajmonijski pristup ima dugu perspektivu, koja tvrdi da moramo živeti autentično i za neko više dobro. Moramo tragati za smislom i potencijalom kroz ljubaznost, pravdu, iskrenost i hrabrost.
Ako vidimo sreću u hedonističkom smislu, onda moramo nastaviti da tražimo nove užitke i iskustva kako bismo “popunili” svoju sreću. Takođe treba da probamo da smanjimo bolne osećaje kako bismo održali svoje raspoloženje.
Ako odaberemo eudajmonijski pristup, tada težimo značenju, koristimo svoju snagu da doprinesemo nečemu većem od nas samih. To može ponekad uključivati neprijatna iskustva i emocije, ali često dovodi do dubljih nivoa radosti i zadovoljstva.
Eto sad znate…
