Da li vas je možda zanimalo kada su ljudi počeli da piju alkohol? Izgleda mnogo ranije nego što možete da zamislite. Izgleda da se to desilo čak i pre nego što su postali ljudi.
Naučnici smatraju da iako su ljudi počeli da prave pivo i vino nekoliko hiljada godina pre Nove ere, naši preci u dalekoj istoriji su milionima godina vrlo rado odlazili u drevne kafančine i opijali se.
Zapravo, vrlo rado su jeli i pili fermentisano voće koje se prirodnim procesima pretvaralo u alkohol.
Tako su naučnici sa Univerziteta u Bajrojtu u Nemačkoj primetili da oštrorepe rovčice i danas obožavaju fermentisano voće. A ove čudne životinjice su genetski govoreći naši hodajući preci koje možemo da posmatramo. Upravo iz takvih životinjica su se razvili prvi preprimati, pa onda primati i na kraju ljudi. Ali jedna grana rovčica je ostala skoro ista kao milionima godina ranije.
Dakle, benefiti alkohola su u evoliciji vrlo veliki zapravo. Kada po ceo dan morate da bežite od predatora a uz to i tražite hranu, ona jedinka koja pronađe puno instant hrane će biti u prednosti. A alkoholom obogoćeno voće je prepuno kalorija koje se brzo oslobađaju.
Dakle, sklonost ka bančenju je upisana u naše gene.
A sada da pređemo na ono što vas zanima. Pivo!
Naučnici misle da smo prvo pivo svesno i organizovano napravili negde između osmog i četvrtog milenijuma. Što znači da smo savladali veštinu pravljenja pivca bar 1.500 godina pre nego što smo otkrili poljoprivredu. Zapravo, neki naučnici misle da smo naučili kako da gajimo žitarice upravo da bismo mogli da pravimo pivo.
Drugi naučnici čak misle da je recept za pivo nastao i pre toga, odnosno negde u 13 veku pre Nove ere i to na našim prostorima. Po ovoj teoriji Natufijska civilizacija koja je živela oko Mediterana je shvatila da prirodni alkohol nije dovoljno jak i da ga nema dovoljno za sve žurke koje su planirali. Tako su shvatili da se samo ratarstvom može dobiti ječam i drugi sastojci za pivo. Pa su zato počeli da gaje biljke.
Što je i logično, pošto zrnevlje koje se koristi za pivo nije previše hranjivo a uz to postoji mnogo druge hrane koja se mnogo lakše koristi. Znate, biljke je potrebno da porastu, pa da se semena očiste od ostatka trave, pa da se osuše, pa da se samelju i peku. A to je baš mnogo truda za malo hrane.
Tako da se čini da je pivo napravilo ratarstvo i civilizacije, a ne da se desilo obrnuto.
A sada stvarno recept.
Najstariji zapisani tekst za pravljenje piva potiče od Sumera. Zapravo, to vam je himna boginji piva Ninkasi u kojoj su opisani svi detalji.
Sve počinje tako što se pravio hleb od ječmenog brašna, ječmenog slada i meda. Pekao se dva puta i onda čuvao. To je bila osnova piva. A kada bi Sumeri poželeli da naprave zabavu, hleb bi izmrvili i pomešali ga sa zgnječanim urmama i vodom. Onda su čekali par nedelja i fermantacija bi obavila svoje, pa bi se dobilo jako neproceđeno hlebno pivo.
Ako se bar malo razumete u hemiju, znate da ovom receptu nedostaje kvasac. Naučnici su neko vreme lupali glavu i shvatili u čemu je trik. Drevni Sumeri to verovatno nisu znali, ali kvasac se u prirodi sam hvatao za slatku koru urmi.
Recept je bio toliko efikasan da su porodice pravile pivo za sopstvene potrebe.
Čak je i vlast pravila pivo i delila litar dnevno zaposlenim u državnoj administraciji. Možda to i nije bila loša ideja kad bolje razmislimo…
Alkohol je dakle bio bitan za Sumere. Možda vas zanima i kako su pili? Pa, u društvu. Pivo se sipali u veliki ćup a svako je imao svoju slamku.
Čak postoji i slika stara nekoliko milenijuma.
Za kraj kuriozitet. Sumeri su zapisali i prvi poznat vic. Evo ga: “Šta se to nikad nije desilo od nastanka sveta? Da mlada žena nikada nije prdnula u krilu svog muža”.
I nešto nam se čini da postoji neka veza između piva i ovog vica.
Da, čudni su to ljudi bili.
Tako da i nije iznenađenje da i danas postoji par misterija o njima. O tome zašto naučnici i dalje nemaju pojma odakle potiču Sumeri, čitajte ovde.
