Da možete da odaberete jednu jedinu namirnicu koju biste jeli do kraja života šta biste odabrali? Mislimo samo na jednu biljku, voće ili povrće.
E pa izgleda da je to zanimalo i neke naučnike. Oni su pokušali da ustanove da li postoji jedna vrsta hrane na kojoj biste mogli da živite zauvek. Bez unošenja drugih namirnica i bez opanosti po zdravlje.
I verovatno je tome najbliži – krompir.
Prvi je to ne baš sasvim naučno dokazao tip po imenu Andrew Taylor koji je cele 2016. godine jeo samo krompir. Nalazi su mu bili sasvim dobri a uz to je i smršao.
Ipak, doktori kažu da nije dobra ideja jesti samo jednu namirnicu. Da bismo preživeli potrebne su nam 20 esencijalnih amino kiselina i oko 30 vitamina i minerala. I upravo zato su ljudi kroz istoriju naučili da je kombinovanje hrane veoma važno.
Ali krompir nije daleko od toga da vam zadovolji sve potrebe.
Recimo, on ima sve ecencijalne aminokiseline koje su neophodne za izgradnju proteina, popravljanje ćelija i borbu protiv bolesti. Sva tri procesa su neophodna za održavanje ljudi u životu i zdravlju.
Ipak, klasičan beli krompir nema dovoljno nekih vitamina i minerala. Ali zato ih ima slatki krompir ili batat, pa bi u kombinaciji ove dve vrste bilo lakše da preživite.
Kako bi to izgledalo u praksi.
Da biste dobili dovoljno aminokiselina potrebno je da pojedete pet krompira dnevno. Ipak, da bi vaše telo imalo dovoljno kalcijuma trebaće vam 84 krompira. Svakog dana. Ili 34 batata, što zvuči malo bolje.
Takođe, da biste uneli dovoljno proteina potrebno je da pojedete 25 krompira svakog dana.
Doktori ipak kažu da bi to dovelo i do nekih problema. Tako biste unosili previše ugljenih hidrata, zbog čega bi vam verovatno skočio šećer a vremenom biste verovatno dobili dijabetes.
Zbog svega ni jedan nutricionista ne bi savetovao da pređete na dijetu zasnovanu samo na jednoj namirnici.
Ipak, zanimljivo je da je krompir toliko važna namirnica da je recimo spasao Evropu od gladi.
Početkom 19. veka trećina Iraca je zavisila uglavnom od krompira. Kada su sezone bile loše gladovali su.
Krompir je u Srbiju iz Evrope doneo Dositej Obradović početkom 19. veka. Naravno, nije baš dobro dočekan a navodno se i crkva protivila tom novitetu.
Ali, ubrzo su svi shvatili da može da pomogne kod tog malog problema – gladi.
Tako je po naredbi kneza Miloša iz 1821. svaki knez u svojoj kneževini morao da se “na proleće postara da seme od krompira useje”.
Tokom Prvog svetskog rata krompir je u velikoj meri spasao Srbiju od gladi.
