Ovih dana smo čuli bombastične najave o najvećem projektu na kome ove godine radi Radio televizija Srbije. U pitanju je najveća srpska serija ikad – Nemanjići-rađanje kraljevine. I maltene svi kažu da će to biti srpska verzija Igre prestola.
Neki čak misle da će sve biti i bolje od Game of Thrones.
Ali ne, neće biti. A evo i zašto.
1. Ideologija
Prva stvar koju saznajemo jeste da je početak prikazivanja serije Nemanjići planiran za kraj 2017, odnosno uoči obeležavanja 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog.
Što baš podseća na film Boj na Kosovu koji je premijerno prikazan 1989, odnosno na 600-tu godišnjicu od Kosovske Bitke.
A svi znamo kako se to završilo i šta se desilo posle 1989. godine i koliko je raspirivanje nacionalizma u bivšoj Jugoslaviji, između ostalog i srpskog, donelo zla beda i nesreće.
Zato se čini da primarna funkcija serije uopšte neće biti da zabavi gledaoce (što bi bilo logično), već da predstavi određenu ideologiju. Odnosno da prikaže Nemanjiće kao rodonačelnike naše prekrasne zemljice, kao divne i prosvećene gospodare koji su jeli srebrnim viljuškama na svojim dvorovima (za razliku od ostalih), dok su u pauzama čitali knjige i razmišljali o nebeskoj pravdi i dragoj Srbiji.
I baš tu je problem. Tu je i film Boj na Kosovu omanuo žestoko i predstavio svoje prave namere – ideologiju i nacionalističku propagandu. Ne samo da mu zabava nije bila bitna, već nisu čak ni stvarne istorijske činjenice.
Recimo ima tu par činjenica koje nisu baš jasne u filmu: da u boju nije učestvovala samo srpska vojska, već je tu bila i bosanska vojska kao i brojni Hrvati, Mađari, Nemci pa i Albanci. Zatim Vuk Branković nije izdao nikoga, a takođe, Miloš Obilić skoro sigurno nije ni postojao. Uz sve, apsolutno ne postoji nikakav zavet Cara Lazara, baš kao ni njegovi govori o nebeskom carstvu.
I zbog svega toga se pomalo plašimo da će povodom još jedne godišnjice, još jedan “nacionalni” projekat da napravi iste greške. Sa ko zna kakvim posledicama ovoga puta.
U suprotnom bi trebalo da prikaže i realne činjenice. Recimo da je po pisanju istoričara, Kralj Milutin oženio petogodišnju vizantijsku princezu Simonidu, a da su imali seksualne odnose kada je ona imala osam godina.
Ili oslepljivanje Nemanjićkih sinova od strane Nemanjićkih očeva.
Ili recimo mali detalj iz života Stefa Dečanskog: istoričar Pseudobrokar piše da je po Stefanovoj ličnoj naredbi njegov polubrat Konstantin zakucan ekserima za drvo, pa su mu mišići probodeni drvenim klincima da bi bio presečen na pola. živ. Posle toga je Stefan navodno tražio da mu se od polubratove lobanje napravi pehar iz koga je redovno pio vino.
Samo, čini nam se da tako nešto nećemo videti u ovoj seriji.
Ali, da ne budemo nepošteni prema produkciji, kriva je i
2. Publika…
…koja nema baš nikakav problem sa netačnim tumačenjem istorije. Naprotiv, ni ne očekuju zabavu, niti čak lekcije iz istorije. Publika želi još slatkorečivih mitova koji izazivaju jake nacionalne emocije. Publika želi priče o viljuškana na srpskim dvorovima, ali ni za živu glavu ne žele i recimo stavljanje u istorijski okvir činjenicom da je na primer u to vreme postojao Univerzitet Oksford.
A zamislite samo da u nedelju uveče prosečan gledalac posle dnevnika vidi kako Stefan Dečanski ubija brata i pije iz njegove lobanje? Srbin to da uradi? SrBski kralj? Pa, ljudi izbila bi revolucija iste večeri. Spalili bismo grad više i bolje nego kada smo branili Kosovo.
I sve to vodi do još jednog razloga zašto Nemanjići nikada neće biti Game of Thrones.
Zato što su obe serije zapravo fikcija. Ali naši izgleda toga nisu svesni. I to naravno ne može da izađe na dobro, kada mitsku fantastiku predstavljaš kao stvarne događaje, ili će tako da ih doživi publika, a hoće.
Tu je i još jedan očigledan razlog.
3. Pare
HBO naravno ima praktično neograničen budžet.
Ali kada razmislimo nije problem u tome što Igra prestola košta mnogo više i što imaju moćne efekte i scene sa stotinama statista i zmajevima. Problem je pristupu i prioritetima.
Nedavno smo čuli da kostimografi Igre prestola koriste veoma jeftine IKEA tepihe kako bi od njih napravili ogrtače. Oni ih seku, farbaju, prljaju, i prilagođavaju kako bi izgledali kao krzno.
I ne rade to zato što su jeftini. Verujte da HBO može da kupi krzno. Već to rade zato što oni zaista izgledaju ofucano, štrokavo i kao da su upravo došli iz borbe. Ali i da bi imali budžet za druge važne stvari.
Sa druge strane, kostimi u Nemanjićima izgledaju toliko savršeno, kao da ih je Hugo Boss lično krojio laserima 2017. godine.
Što uopšte i ne čudi kada nam akteri otkrivaju ambicije: “Brendiranje Srbije pričom o našoj bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu, koje je prepoznato na listama Uneska, pravi je način promocije zemlje. Verujemo da će televizijska serija o Nemanjićima doprineti promeni slike o Srbiji u svetu”, rekao je nedavno za Danas Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS.
E pa vidite, Igra prestola nema ambiciju da brendira Westeros i da menja njegovu sliku u svetu, nego da zabavi gledaoce i likovi ne moraju a ni ne treba da izgledaju savršeno.
I tu dolazimo do još jednog problema.
Pošto Igra prestola ne želi da menja sliku Westerosa širom sveta, ona ima slobodu da bude zabavna, aktraktivna, čak i realna iako je fikcija.
Nasuprot tome, uloga Nemanjića jeste da menja sliku Srbije, a ne da zabavi bilo koga. Što znači da RTS vrlo verovatno neće (nadamo se da grešimo) napraviti zabavnu seriju i nikome je neće prodati, pošto, nećete verovati, to nikoga van Srbije stvarno ne zanima. Da li možete da zamislite prosečnog Amerikanca (il bilo koga drugog zapravo) van Srbije kako gleda Nemanjiće i kaže – „ e pa nismo to znali, evo vraćamo vam Kosovo“.
Dakle, verovatno je niko neće ni videti van Srbije. I samim tim neće moći ni da promeni ništa, pa ni sliku i brendiranje Srbije.
I zato RTS nikada neće biti HBO.
Iako verujemo da naši scenaristi, glumci, kostimografi i svi drugi koji učestvuju u snimanju znaju kako bi trebalo da se izvede da serija bude vrhunska zabava, ništa neće moći da urade.
Pošto je uloga serije da bude propaganda, a ne zabava.
RTS and chill…
