Komarci ubiju više ljudi svake godine od svih drugih bića zajedno. Naučnici širom sveta postavljaju sisteme koji bi mogli uništiti čitave populacije komaraca u borbi protiv stalnog porasta broja umrlih među ljudima. Ako uspeju, to će kao rezultat imati najveće planirano istrebljenje u ljudskoj istoriji. Dvočasovni film direktno prati borbu čoveka protiv komaraca i postavlja pitanje: ko može da predvidi šta će se dogoditi kada se čovečanstvo igra Boga? Sniman na četiri kontinenta i uz analize nekih od vodećih svetskih stručnjaka, ovaj jedinstveni uvid u rastuću globalnu pandemiju je poziv na akciju da se zaustavi širenje ovih podmuklih insekata širom sveta. Film zalazi duboko u jedinstvenu biologiju komaraca, otkrivajući njihovu tajanstvenu sposobnost da se prilagode i prevaziđu napore koje ljudi ulažu kako bi ih kontrolisali – i predstavlja nove i potencijalno sporne metode otklanjanja opasnosti koju komarci predstavljaju.
O dokumentarcu Komarci koji će biti prikazan 6. jula u 21:00 na Discovery kanalu govori autor Bart Knols.
Koje su najsavremenije tehnike za ubijanje komaraca?
Bart Knols: Trenutno se u svetu testira nekoliko najnovijih pristupa. Mislim da su najuzbudljiviji oni iz oblasti molekularne i biotehnologije, koji podrazumevaju promenu genoma komaraca, nakon čega ne bi više mogli da prenose određene bolesti poput malarije ili denge groznice. Nove tehnologije pojavile su se u poslednjih četiri, pet godina i jedna od najpopularnijih je CRISPR/Cas sistem koji omogućava specifičnu promenu gena i genetesku modifikaciju genoma komaraca. U Kaliforniji su već uspeli da modifikuju komarce koristeći ovaj sistem tako da oni više ne prenose malariju. U Burkini Faso, u Africi, već pripremaju teren za skoro puštanje ovih komaraca izmenjenih genetskim inženjeringom. Ovi komarci će nadam se doprineti tome da će mogućnost prenošenja malarije biti iskorenjena.
Kako će ovi genetski modifikovani insekti brojčano prevazići ove obične?
Bart Knols: U vezi sa tim postoje dve mogućnosti. Prva je da postoji sistem zasnovan na genima – gen koji ste “ubacili” u populaciju komaraca, može zatim biti nasleđen u sledećoj generaciji i time će još više komaraca biti transformisano. I samim tim prestaju da budu prenosioci bolesti. Drugi pristup je da generalno brojčano smanjite populaciju komaraca, koristeći komarce koji će preneti sterilitet u njihovu populaciju. U dokumentarcu ćete videti kako se trenutno u Brazilu puštaju Oxitec komarci koji nose gen koji će biti smrtonosan za obične komarce. Svi komarci će izumreti ako dobiju taj gen. Dakle, jedna mogućnost je da se dođe do toga da komarci ne mogu više da prenose bolesti,a druga je da pustite modifikovane komarce da se bore sa divljim koje će nadjačati, tako da će na kraju ostati jako malo komaraca i samim tim malo mogućnosti da bolesti budu prenošene.
Imali smo nedavno slučaj kada je u Čileu virus Zika prenet seksualnim kontaktom. Ukoliko se neko zarazi virusom Zike, koliko vremena treba da prođe da bi bio siguran da više ne može da zarazi seksualnog partnera?
Bart Knols: Ovo je veoma važno pitanje. Zika je, koliko nam je trenutno poznato, jedino virusno oboljenje koje se, osim putem komaraca, prenosi i seksualnim putem. Ukoliko ste putovali u zemlju gde postoji mogućnost da dobijete Zika virus putem uboda komarca, trebalo bi da koristite zaštitu prilikom seksualnog odnosa nekoliko meseci nakon povratka u svoju zemlju. Ako ste u procesu planiranja trudnoće, trebalo bi da to odložite nekoliko meseci, a ako vam je partnerka trudna, morate koristiti zaštitu prilikom odnosa kako virus, ukoliko ga imate, ne bi bio prenet na fetus.
Šta mi, kao obični građani, možemo da uradimo kada je u pitanju borba protiv ovih bolesti?
Bart Knols: Ako govorimo o bolestima poput Zike, Čikungunje ili denge groznice, postoje kampanje koje koje pozivaju ljude da obrate pažnju da po kućama nemaju nikakvu nagomilanu vodu, recimo u tanjirićima ispod saksija ili slično jer je ta voda koja se skuplja pogodna za razmnožavanje komaraca. Dakle, za početak, uklonite sve stvari u i oko kuće gde bi mogla da se skuplja voda.
Šta mislite o vakcinama kao preventivi za ove viruse?
Bart Knols: To je veoma važno pitanje. Počelo je da se govori o tome, ali to je veoma težak process. Virus zapadnog Nila se pojavio pre 18 godina i vakcina još uvek nije razvijena. Lično mislim da bi bilo mnogo bolje fokusirati se na kontrolu populacije komaraca.
Da li mislite da je potrebno još istraživanja kako bismo se izborili sa virusima poput Ebole, Zike ili čikungunje?
Bart Knols: Apsolutno! To je, u stvari I ključna poruka dokumentarca – da je neophodno investirati više novca u istraživanje kako bi bili pronađeni bolji načini kontrole komaraca.
