Upoznao sam je u nekom bircuzu. Ja sam dovrsavao svoj pelinkovac i spremao se za fajront a ona se saplitala o vazduh nekoliko metara od mene pokusavajuci da se uhvati za sank. Uhvatio sam je za ruku, privukao sanku i ponudio joj barsku stolicu. – pravi dzentlmen! Jel sada treba da pokupim svoje stvari, osmehujem se dok me vozis u svojim kolima, rasirim noge i vristim dok me jebes? – Ne moras da vristis. Posle dve case hladne vode dosla je malo sebi i pocela da se osvrce, trazeci svoje stvari. Nasla ih je na podu, u cosku, prljave i izguzvane. Na sebi je imala pocepane farmerke i o njih zakacen lanac. Obuvena u crvene martinke sa belim pertlama. – sta gledas?! Napila sam se, provodim se, mlada sam, zezam se! nisam imao sta da dodam na ove reci. Skroz sam je razumeo. Bio sam pijan, mlad i zezao sam se. – gde zivis? Da te povezem? – Usput ces da mi ponudis utehu i svoju gajbu. – Gajbu nema, zivim sa matorcima, a ne umem da tesim. – Ok onda. Gde si se parkirao, pomozi mi da se pokrenem. Na parkingu smo se povatali. Bilo je jutro, negde oko 4,5. Bilo je fantasticno! Onda smo otisli do reke, popusili dzoks. Gledali izlazak sunca i cutali. Nije me interesovalo ko je i cime se bavi, kada ce da odraste i koji su joj planovi za zivot. Impresionirala me je vec! Ipak, nisam zeleo da se opet vidimo, pricamo kako smo ludi i mladi, takmicimo se u brzom ispijanju alkohola i poracamo kroz prozor mojih kola. Taj tracak koji smo ziveli je bio sjajan. Ne bih ga se secao na ovaj nacin da smo ga pretvorili u treptaj ili tren. Odvezao sam je kuci, negde na NBG. Rastali smo se poljupcem u obraz i recima “vidimo se”. Dok sam nespretno pokusavao da ubacim u rikverc, video sam zenu kako joj prilazi, udara samar, dere se na nju pokazujuci joj u pravcu jedne od zgrada, verovatno njene. Mene nije ni pogledala, samo je namrstena prosla pored mojih kola glasno psujuci. Rikverc, ko za kurac, nikako da ubodem. Osvrcem se gde je nadzak-keva-baba. Ma nema veze ako mi pridje, dok moj menjac krci, nego mije bila frka da u tom besu ne udari necim caletova kola. Ovaj bi me izveo pred streljaci vod a ako me oni ne ubiju iz 10 pusaka, prisao bi i lakonski me overio u glavu. Cekala je na pesackom zeleno, setajuci gore-dole nestrpljivo. Zakoracila je na pesacki i to je bio njen poslednji korak. Neki besni idiot, koji je pobegao posle toga, ju je zveknuo. Letela je metrima. Ljudi su se ubrzo sakupili oko njenog nepomicnog tela i samo je gledali. Izasao sam iz kola , krenuo ka njoj i posle par metar stao. Murija i hitna su dosli brzo, konstatovali da je mrtva, spakovali je u neku belu kesu i odvezli nekuda. Ja sam sedeo u kolima, palio 10 cigaretu i pokusavao da se setim kola koja su je zveknula. Nisam mogao nicega da se setim! Samo mi je u glavi odzvanjao onaj samar sto je par minuta pre toga lupila svojoj bludnoj cerki. Ubacio sam u prvu i krenuo gajbi. Usput sam naleteo na otvoreni saht, polomio felnu na caletovim kolima i tog jutra, negde oko 9, sam dobio treci samar u zivotu od njega. Za samar mi se izvinio istog jutra. Ma, nije me ni boleo. Taj, treci samar je zvucao isto kao i onaj samar koji je tog jutra zafrljacen negde na NBG-u. Secam se da sam krenuo za matorim do prodavnice, onako krisom. Onda se pre njega vratio i sacekao ga za stolom sa skuvanom kafom i novinama od tog jutra.
