Verovatno ste i vi primetili da vazduh u Beogradu ovih dana nije baš kristalno čist. E pa stvar je u tome što već skoro mesec dana gori deponija u Vinči. To je ono što smo čuli u vestima.
Ali stvar je malo komplikovanija.
Gradski zavod za javno zdravlje poručuje da zagađenje nije prešlo granične vrednosti, ali da bi preventivno možda ipak trebalo da zatvorite prozore.
Ono što je zabrinjavajuće je da bi požar zapravo mogao da traje godinama.
Osnovni problem je što požar tinja u dubini, negde čak i 40 metara ispod površine. Takođe, ne gori samo đubre već i metan koji se oslobađa višegodišnjim raspadanjem organskog otpada koji se gomilao decenijama na deponiji. Tačnije od 1977. godine kada je deponija otvorena. Dakle, vatrogasci ne mogu ni da dođu do njega zbog čega deponiju zatrpavaju zemljom. Ali kako je površina koja gori čak pet hektara i to na velikoj dubini, požar je praktično nemoguće ugasiti.
“Taj požar je započeo još pre mnogo godina i samo se razvija. Faze fermentacije su: bacite đubre, posle par meseci imate tu ugljen-dioksid fazu, sledi metanska faza koja može da traje još deset godina, bacite novo đubre, pa na to dodate još deset i tako opet. Nažalost, naša Vinča će još mnogo godina da gori”, kaže dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesor dr Ivan Gržetić za RTS.
Ali ako zaboravite na tu sitnicu koja se tiče samo vašeg zdravlja, nije to ništa neobično. Postoje podzemni požari koji gore godinama, pa čak i vekovima.
Recimo požar u mestu Centralia u američkoj Pensilvaniji je počeo da gori 1962. godine. Podzemni ugalj i dalje tinja, čak 55 godina kasnije.
Sličnih požara je na stotine, a možda i na hiljade širom sveta.
Ipak, ubedljivo najstariji požar je u Australiji i procenjuje se da gori već nekih 6.000 godina.
Nalazi se u dubini planine Mount Wingen i sve vreme izbacuje dim. Pretpostavlja se da ga je zapalila munja.
Ok, u Vinči možda nema uglja, ali ima drugog fosilnog goriva – metana. Koji neće skoro nestati.
Profesor Gržetić govori i o zagađejnu.
“Naša sreća je što su te deponije daleko od Beograda i dok vetar nosi taj dim i smrad u isto vreme razblažuje. Ali, naša nesreća je što se unutar tih gasova nalaze brojne kancerogene i supstance opasne po ljudsko zdravlje“, kaže profesor Gržetić za Beogradsku hroniku a prenosi Blic.
“Naglašavam i da su sva ta zagađenja oko nas u koncentracijama ispod maksimalno dozvoljenih, ali rizik koji se generiše od tih supstanci je kumulativan. Vi imate rizik od metala koji nije veliki, polihlorovanih jedinjenja, pesticida, ali kad saberete, dođete do maksimuma koji je prevaziđen i nađete se u opasnoj zoni, kada može da se desi da pojedine kategorije pogotovu stari, deca, trudnice mogu da imaju posledice”, zaključuje profesor Gržetić.
