1.
Bio je vrlo oblačan dan u gradu Kokura u Japanu 9. avgusta 1945. godine. Pored oblaka, sve je bilo uobičajeno. Ali to je bilo dovoljno da američki bombarder baci atomsku bombu na Nagasaki. Prvobitni plan je bio da se bombarduje Kokura, region prepun fabrika, ali su odustali zbog loših vremenskih prilika.
2.
photo: pietro zuco
Ole Kirk Christiansen je držao malu stolarsku radionicu u Danskoj koja je izborela do temelja 1924. godine. Onda je napravio mnogo veću, u kojoj je mogao da praktično proizvodi cele kuće. Ali počela je velika depresija pa su ljudi kupovali samo njegove drvene modele kućica i to kao igračke. Ole je tako počeo da pravi igračke. Onda se pojavila plastika, pa je napravio prvu plastičnu kockicu. Verovatno ste čuli za nju? Zove se – Lego!
3.
Tokom 1905. godine Fakultet lepih umetnosti u Beču odbio je njegovu prijavu. Dva puta. Mladi slikar se zvao – Adolf Hitler. Posle toga je postao antisemita, pridružio se nemačkoj armiji i napredovao. Zamislite da je proveo ceo život slikajući.
4.
Dvojica radnika u danskoj fabrici NP Johnsens Fyrverkerifabrik su nosili kutiju sa vatrometom negde 2004. godine. Onda su je nepažljivo ispustili. Tako su izazvali požar u fabrici vatrometa. Na kraju je izgorelo 350 kuća a šteta je bila preko 100 miliona evra.
5.
photo: Carsten ten Brink
Džingis Kan i njegova horda Mongola je stigla do samog srca Evrope u 13 veku. Pokorene su vojske Mađara, Austrijanaca i Rima. Probijali su se kroz Poljsku. A onda je Ogedeo Khan, inače sin Džingis Kana, je umro. I svi su otišli nazad u Mongoliju na sahranu, a Evropa je spašena.
6.
Austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand je došao u Sarajevo znajući da se sprema atentat. Prvi je pokušao da ubistvo izvrši Nedeljko Čabrinović koji jei bacio dve granate. Promašio je, ali je povredio pratnju u kolima iza. Austrijanci su promenili put kojim je kolona išla kako bi zaobišli druge atentatore. I po svemu sudeći, Gavrilo Princip se sasvim slučajno našao tik pored auta i to samo zato što je stao da nešto pojede. Ostalo je istorija… i to ne baš lepa.
7.
photo: tridecoder
Nuklearna nesreća u Černobilu se dogodila zato što je partijski funkcioner po svaku cenu hteo unapređenje i naredio da se sprovede test reaktora. Posledice su bile strašne, na stotine hiljada ozračenih, a čak se i Sovjetski savez raspao zbog ogromnih troškova sanacije. Onda je usleo pad Berlinskog zida, oslobađanje Istočne Evrope, kraj Hladnog rata…
8.
Tačno 310 godine Nove ere, car Kontantin, inače rođen u Nišu, borio se protiv suparnika za tron Rimskog carstva. Njegova vojska je pobedila, ali pre bitke koja je odlučila, na nebu je video nešto što je smatrao znakom od Boga. Onda je doneo Milanski edikt posle koga Hrišćanstvo počinje da se širi Evropom. Naučnici su nedavno otkrili da je u pitanju bio običan meteor koji je video Konstantin, ali u pravo vreme na pravom mestu. photo: observer
