Sedamdesetih i posebno osamdesetih godina, u sred Hladnog rata, Amerika i Sovjetski Savez su počeli i trku u takozvanim Ratovima Zvezda.
Ovaj termin se odnosio na razvoj oružja koje bi bilo stacionirano ili funkcionisalo na rubu svemira.
Amerikanci su razvijali sistem Strategic Defense Initiative, koji je predsednik Ronald Regan prvi put javno obznanio 1983. godine, a mediji su ubrzo ceo koncept nazvali Ratovi Zvezda po filmu koji se nedavno pojavio.
Istovremeno i Sovjeti su imali svoj svemirski program.
A njegov važan deo je bio i misteriozni brod Kosmonaut Jurij Gagarin.
Sovjeti su ga napravil 1971. godine i dugo držali u tajnosti njegovu glavnu ulogu. Brod se vodio kao naučni, ali je imao i važniju, vojnu svrhu.
Bio je to najveći brod te vrste na svetu i predvodnik flote od desetak sličnih sovjetskih brodova. Ogromne antene i prateća oprema su bili zaduženi za unapređenje komunikacije sa satelitima i kosmonautima u svemiru.
Ali ne samo to.
Jurij Gagarin je bio dugačak 231 metar, širok 32 metra a na palubi je imao četiri velike, od čega dve zaista ogromne antene. Motor broda pružao je 14.000 kilovata i 19.000 konjskih snaga, a mogao je da pređe 32.000 kilometara bez dosipanja goriva. Unutra je bilo 1.250 prostorija od čega 86 laboratorija. Na moru je mogao da ostane 120 dana bez prekida.
Pored komunikacionih zadataka brod je mogao da istražuje i gornje slojeve atmosfere naše planete kao i sam rub svemira.
Ipak, verovatno najvažnija uloga mu je bilo praćenje putanja balističkih raketa iznad okeana.
I ranije su Sovjeti to radili u tajnim misija koje su bile nazvane “Pacifička hidrografska ekspedicija”. Što znači da je naučna misija broda najvećim delom bila samo paravan za vojne aktivnosti u međunarodnim vodama.
Sve do 1986. godine brod Kosmonaut Jurij Gagarin bio je najveći brod takve vrste na svetu.
Pored četiri velike antene, na palubi je bilo još 75 različitih uređaja i antena.
Sovjeti su brod opremili svojom najnaprednijom tehnologijom na početku sedamdesetih. Posle Gagarina, napravljeno je još desetak sličnih ali manjih brodova kako bi skoro celu planetu pokrili za takozvane Ratove zvezda.
Ali nije sve bilo tako jednostavno. Satelitske antene moraju da stoje dosta stabilno kako bi komunikacija bila uspešna. Zato je brod imao poseban sistem za praćenje pozicije, kako bi efekat talasa i jedrenja poništio radom brodskih motora.
Drugi problem bio je vezan za mogućnost da brod ostane četiri meseca na pučini. Zbog toga je trebalo boravak posade učiniti adekvatno komfornim. Brod je tako imao i garaže za automobile, bazen i brojne prostorije za odmor.
Gagarin je između 1971. i 1991. godine imao preko 20 ekspedicija samo u Atlantskom okeanu. Pokenada je u mestu stajao i nekoliko meseci.
A onda se desio raspad Sovjetskog Saveza.
Vojni, naučni i svemirski program SSSR je trenutno zaustavljen.
Brod je ostao u luci u Ukrajini. Posada je prestala da dobija plate, pa su polako rasturali opremu i prodavali sve što je moglo da se proda na crnom tržištu.
Sve što je moglo da se odšrafi ili uzme je ukradeno i prodato. Tako su nepovratno izgubljene muzejske kolekcije i pokloni poznatih sovjetskih kosmonauta, koji su takođe bili na brodu.
Na kraju, 1996. godine, ostala je samo olupina. Čudo tehnike i ponos Sovjetskog saveza je završio baš kao i zemlja u kojoj je nastao: prodat je kao staro gvožđe za 160 dolara po toni, a rasturen je u Indiji. Kako bi sakrili sramotu, brodu je promenjeno ime pa je na svoju poslednju plovidbu otišao pod nazivom AGAR.
