Gde god se okrenete oko vas danas, videćete plastiku. Od flaša, tehnike pa sve do igračaka za decu.
Ali, nisu sve plastike iste. Zapravo neke su bezazlene, a neke druge mogu da budu vrlo opasne.
Dobra stvar je da bi svaki proizvod od plastike na sebi trebalo da ima oznaku u obliku trougla sa brojem unutra. Na osnovu toga možete da otkrijete o kojoj plastici je reč.
Prema klasifikaciji koju je razvilo SPI postoji sedam vrsta plastike. Brojevi su uzeti dogovorno i ne odnose se na zdravstvenu sigurnost upotrebe određene vrste plastike, što je česta zabluda.
1. PET ili PETE (polietilen tereftalat)
Ovo je najčešće korišćena vrsta plastike. Od nje se prave flaše za vodu i slična ambalaža. Problem sa PET platikom je što ispušta opasnu hemikaliju BPA koja može da utiče na ravnotežu hormona kod ljudi pa čak i izazove rak.
2. HDPE (polietilen visoke gustoće)
HDPE plastika se koristi kao ambalaža za deterdžente, ulja, sokove, kao i za proizvodnju igračaka i plastičnih predmeta. Budući da se radi o izdržljivoj plastici, koristi se i u proizvodnji predmeta široke upotrebe koji zahtevaju dugotrajnu. Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja šansa ispuštanja hemikalija.
3. PVC (polivinil hlorid)
PVC je užasno čest zbog niske cene. Koristi se za ambalažu, nameštaj, auto delove, pa čak i građevinske materijale. Nažalost i za igračke. Ova plastika ispušta najmanje dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Zapravo, spada među najgore vrste platike. Ako možete obavezno izbegavajte igračke od ove plastike.
4. LDPE (polietilen niske gustoće)
LDPE je relativno sigurna vrsta plastike za upotrebu pa se koristi za proizvodnju plastičnih boca, kesa, tkanina i nameštaja.
5. PP (polipropilen)
PP plastika ima dobre mehaničke osobine, dosta je čvrsta i lagana. Koristi se za proizvodnju cevi, laboratorijskog posuđa, kontejnera, armatura, kućišta, jednokratnih pelena, ambalaže za jogurt i margarin, vrećica za čips i slamki. Spada u “dobre” plastike.
6. PS (polistiren)
Još jedna česta platika, a koristi se za proizvodnju plastičnog posuđa, kartona za jaja, CD i DVD kućišta, kućišta za detektore dima, izolaciju i posebno jednokratne čaše za kafu. Ali kako se ne preporučuje se da se zagreva, to nije dobro. Ova plastika ispušta stiren, jedinjenje koje je po nekim istraživanjima pokazalo da utiče na pojavu raka i drugih oboljenja.
7. Plastika bez oznake
Verovatno se radi o kombinaciji loših plastika, pa uvek izbegavajte ovakve proizvode.
Inače, trebalo bi da znate da većini plastičnih materijala treba oko 500 godina da se razgrade u prirodi. Uz to su često loše za vaše zdravlje a pogotovo za zdravlje dece.
Zato, kada god je moguće izbegavajte plastično posuđe, pribor za jelo i naravno igračke.
Uvek birajte drvene i druge prirodne materijale.
