Komunističko-populistički eksperiment u Venecueli nije uspeo.
Inflacija je 1,000 posto i raste, a osiromašeni građani idu u prodavnice sa džakovima novca. Čak 30 miliona stanovnika je na ivici humanitarne katastrofe. Kriminal je u dramatičnom porastu.
Samo kako je došlo do takve situacije u Zemlji koja ima veće zalihe nafte od Saudijske Arabije?
Serijom potpuno suludih odluka političke elite u poslednjih 16 godina.
“Kada idem u prodavnicu nosim veliku torbu novca. Toliko veliku da me bole leđa”, kaže za Guardian Carmen Ramirez.
Inače, troškovi štampanja novca su za 20 posto veći od vrednosti samih novčanica.
A tu su i neke nelogičnosti karakteristične za ne-tržišnu ekonomiju.
Litar goriva u Venecueli košta samo 6 bolivara, što je manje od jednog centa, odnosno 100 puta manje od litra vode.
Sve je počelo kada je Hugo Chavez došao na vlast 1999. godine. A onda je pokušao da primeni komunizam u praksi. Uveo je programe subvencija i to na pirinač, šećer, toalet papir, lekove.
Naizgled ovaj potez je doneo korist mnogim siromašnim građanima. Ali ovaj sistem je bukvalno uništio ekonomiju.
Problemi su se povećali kada je došlo do pada cene nafte, nakon Chavezove smrti.
Njegov naslednik Nicholas Maduro samo je pogoršao situaciju kada je dodatno proširio program subvencija, usprkos padu cena nafte od 60 posto. Čak i usred krize, vlada je praktično poklanjala stanove, automobile i belu tehniku.
Uz sve to, naftne kompanije su nacionalizovane, što je katastrofalno uticalo na međunarodnu poziciju zemlje i strane investicije.
Rezultat?
Naftna industrija i poljoprivreda su uništeni a ljudi danas gladuju u do nedavno uspešnoj zemlji.
Proizvodnja nafte državne kompanije PDVSA pala je za 450 hiljada barela dnevno, odnosno za petinu.
Poljoprivreda je prošla još gore. Proizvodnja žitarica je smanjena za 80 posto, mesa za 40 posto.
U prodavnicama već mesecima nema mnogih proizvoda: pirinča, šećera, ulja, toalet papira i proizvoda za decu.
Da sve bude još gore, nema izgleda da će se situacija poboljšati…
