Stalni arbitražni sud u Den Haagu je ove nedelje presudio da Kina nema istorijsko pravo nad Južnokineskim morem. A ovakva odluka izazvala je buru negodovanja među kineskim vlastima. I Kinezi su besni pa neki čak pozivaju na rat s Filipinima.
U čemu je zapravo problem?
Južnokinesko more jedna je od važnijih svetskih geostrateških tačaka za koje se neretko kaže da je drugi Persijski zaliv zbog nafte. Procenjuje se da se ispod mora krije preko 18 milijardi tona sirove nafte. A to je dosta. Uz to, tuda prolazi veoma važna pomorska ruta, tzv. Pomorski Put svile.
Zbog čega je teritorija mesto različitih sporova između čak devet država i regija – Brunejima, Filipinima, Indoneziji, Kambodži, Kini, Maleziji, Vijetnamu, Singapuru i Tajvanu.
Predmeti međudržavnih nesuglasica najčešće se tiču pomorskih granica i polaganja prava na pojedina ostrva, grebene i sprudove.
Zahtev za arbitražu su inače predali Filipini 2013. godine tvrdeći da Kina polaganjem prava narušava konvencije UN. Peking je od samog početka odbijao nadležnost suda u Den Haagu, a u čitavu priču se, navodno, uplela i činjenica da je jedan od sudija iz Japana. Koji takođe ima svoje interese.
Zanimljivo je da je Kina poslednjih godina, a posebno poslednjih nekoliko meseci pojačavala svoje prisustvo u Južnokineskom moru i čitavoj regiji nasipavajući pojedine grebene i praveći ostrva na kojima grade vojne objekte, pa čak i piste.
Upravo su ta područja bila istaknuta u zahtevu Filipina odnosno od Arbitražnog suda se zatražila istraga o tome smatraju li se navedena područja ostrvima prema odredbama međunarodnog zakona.
Arbitražni sud je dokumentom od 501 stranice odlučio da Kina nema pravo polaganja nikakvih, a posebno ne istorijskih prava na navedeno područje i da je bespravno gradila sporne objekte i time narušila stanje.
Ipak, mnogi stručnjaci se slažu da Kina neće reagovati impulsivno u cilju izbegavanja dodatne eskalacije. Ali sasvim sigurno neće ni odustati od daljeg širenja na ovoj teritoriji…
