Mi smo nacija koja voli da pije a alkoholisanje je neraskidivo vezano za izlaske u grad, zabave, slave, svadbe, sahrane.. svuda mora da se popije, nazdravi ili zalije.
Čuće se, neretko, i od lekara kako je umereno konzumiranje alkohola korisno po zdravlje.
Opasnost leži u toj reči „umereno“ pošto je arbitrarna, nije za svakoga ista i vrlo lako se iz umerenosti sklizne u količine koje nikako nisu korisne organizmu – a svakako se može dovesti u pitanje i da li je alkohol, u ma kojoj količini dobar pošto dok pomaže jednom delu tela, odmaže drugom.
Mi uopšte ne moramo da pijemo alkohol i ako ne pijete, nemojte ni počinjati – najbolje je izbegavati alkohol u potpunosti jer su rizici koje on sa sobom nosi veći od potencijalne koristi.
Koji bi to bili pozitivni zdravstveni efekti umerenog konzumiranja alkohola?
Umereno i samo vrlo umereno konzumiranje alkohola može:
Umanjiti rizik od srčanih oboljenja
Umanjiti rizik od umiranja od srčanog udara
Verovatno umanjiti rizik od moždanih udara, posebno ishemičnih
Verovatno umanjiti rizik od dijabetesa
Umanjiti rizik od kamena u žuči
Uprkos ovoj na oko primamljivoj listi pozitivnih stvari, dokazi o ovakvom delovanju alkohola nisu sasvim sigurni pa alkohol može i da ne čini baš išta dobro onome ko pije.
Umereno konzumiranje alkohola verovatno da ima najviše koristi za one koji su stariji ili za one koji već imaju postojeće faktore rizika za srčana oboljenja – npr. povišen holesterol u krvi.
Ako ste odrasla osoba srednjih godina ili mlađi, neki dokazi upućuju na to da alkohol, čak i u umerenim količinama može mnogo više štetiti nego koristiti.
Žene koje piju alkohol bi trebalo da porazgovaraju sa lekarom oko uzimanja dodatnih folata kako bi umanjile rizik od karcinoma dojke koji je povezan sa konzumiranjem alkohola.
> Saznajte i zašto nam je voda toliko važna?
Ne morate piti alkholol da biste ostvarili navodne zdravstvene koristi koje alkohol ima za kardio-vaskularni sistem. Možete to postići i redovnim vežbanjem i zdravom ishranom.
Šta je uopšte umereno konzumiranje alkohola?
Sigurno je da ako ste se napili, to prevazilazi okvire umerenog. Biti umereno pijan nije isto što i piti alkohol umereno.
Umereno znači jedno piće dnevno za žene i dva dnevno za muškarce – ništa od pijanstva. Ekvivalenti su jedno pivo, jedna čaša vina, jedna čašica rakije ili slične žestine a jetri je potrebno uvek oko jedan sat da preradi jedno alkoholno piće (sem koktela koji u sebi često sadrže po nekoliko doza) i to je konstanta koja se ne menja ma šta radili.
Kada izbegavati alkohol?
Svakako, nemojte nikada piti kada vozite!
Ostale situacije uključuju:
Trudnoću ili ako pokušavate da zatrudnite
Prethodni izliv krvi u mozak
Uzimanje lekova koji mogu reagovati sa alkoholom
Bolesti jetre i pankreasa
Dijagnozu alkoholizma
Slabljenje srca ili slabo srce ili kardiomiopatiju
Neke druge situacije nisu tako jasne pa ako već pijete, činite to sa mnogo opreza i umereno a najbolje da prvo pitate lekara:
Ako pijete lekove za neki zdravstveni problem
Ako znate za porodičnu istoriju alkoholizma
Ako znate za porodičnu istoriju karcinoma dojke
Ako pijete lekove za snižavanje visoke temperature i ublažavanje bolova
Ako imate prekancerozne promene u ustima, grlu i jednjaku
Koliko alkohola je previše?
Hrani su potrebni sati da se svari ali alkohol se brzo apsorbuje u krv i prisustvo hrane samo malo taj proces usporava ali ne previše. Sa druge strane, potrebno je znatno više vremena da bi se telo otarasilo alkohola koji smo popili.
Najveći deo alkohola se prerađuje (metaboliše) u jetri kojoj treba oko jednog sata da preradi alkohol u jednom piću. Jedno piće je oko 350 ml piva, oko 150 ml vina ili oko 45 ml žestokog pića.
Ukupna brzina kojom se alkohol prerađuje može varirati od osobe do osobe i zavisi od mnogo stvari, pored jetrinog kapaciteta koji je konstantan za sve, najviše zavisi od konstitucije i pola osobe (težina, masa, odnos mišića i masti, zapremina krvi i sl.) Osobe sa više masti u telu će absorbovati alkohol sporije i sporije će osetiti dejstvo alkohola ali će brzina kojom ga obrađuju i dalje ostati ista.
Generalno se smatra da ako pijemo više od jednog pića na sat, šaljemo jetri više alkohola nego što ona može da obradi.
Opijanje, odnosno brzo ispijanje 5 ili više pića za redom je posebno opasno pošto ovo znači da možemo popiti smrtonosnu dozu alkohola pre nego što se onesvestimo. Najosetljiviji su mladi ljudi, često adolescenti, koji nikada pre nisu pili a zatim naglo popiju veliku količinu alkohola – u tim slučajevima, pored klasičnog trovanja alkoholom može doći da naglog alkoholnog zapaljenja jetre koje se manifestuje masivnim oštećenjem tog vitalnog organa gde često jedini način za očuvanje života biva transplantacija jetre.
Šta se dešava u telu kada pijemo?
Za alkohol se kaže da inhibira inhibicije. Zbog ovog efekta, makar u svojoj početnoj fazi dejstva, alkohol i jeste interesantan za konzumiranje. Možemo ga nazvati i socijalnim lubrikantom posto inhibira razne socijalne barijere uspostavljene u mozgu i ljudi se „oslobode“, postanu pričljiviji, veseliji ali, nekada i agresivniji. Ovo ne treba brkati sa stimulativnim dejstvom pošto ga alkohol apsolutno nema – on sve vreme vrši depresiju centara u mozgu a manifestacije su različite kako vreme protiče, počevši od tih prvih kada su prigušene socijalne inhibicije i kada se prividno osećamo stimulisani preko daljeg prigušivanja ostalih funkcija mozga od kojih su najvažniji centri za disanje, srčani rad i refleks gutanja.
Alkohol takođe snižava temperaturu tela dovodeći do hipotermije koja nam može zaustaviti rad srca i snižava nivo šećera u krvi (pravi hipoglikemiju) koja je opasno metaboličko stanje i posebno opasno za dijabetičare koji zbog ovog efekta ne bi smeli da piju alkohol uopšte.
Loša kombinacija su i popularna energetska pića i alkohol – jedno šalje stimulativne signale mozgu a drugo vrši depresiju (suprotan efekat) što može napraviti potpuni haos i doprineti negativnim efektima na organizam.
Koji su faktori rizika za trovanje alkoholom?
Godine starosti. Oni koji imaju najveću tendenciju da se opijaju su tinejdžeri ali uprkos onome što se često pretpostavlja, najveći broj smrtnih slučajeva od trovanja alkoholom je među populacijom 35 – 55 godina starosti. Kako starimo, brzina obrađivanja alkohola (detoksikacija u jetri) može opasti.
Pol. Bez obzira na socijalne norme i pretpostavke, fiziološki gledano, piće za piće, žene su osetljivije na dejstva alkohola pošto proizvode manje enzima koji usporava apsorpciju alkohola u stomaku. Sa druge strane, žene sadrže procentualno više masnog tkiva pa je brzina apsorpcije alkohola kod njih nešto niža.
Veličina i težina. Što ste manji i mršaviji, to vaše telo brže apsorbuje alkohol a to vas čini podložnijim trovanju. Malo dete može popiti smrtonosnu dozu alkohola ako samo proguta malo tečnosti za ispiranje usta.
Hrana. Ako imate hrane u želucu, to može malo usporiti ali ne i sprečiti da alkohol uđe u krvotok.
Lekovi. Kombinovanje alkohola sa lekovima znatno uvećava rizik za fatalno trovanje alkoholom.
Opšte zdravlje. Ako imate zdravstvenih problema kao što su srčani problemi ili dijabetes, u većem ste riziku od štetnih efekata alkohola. Ljudi koji imaju dijabetes mogu dostići opasno niske nivoe šećera u krvi dok piju i čak 12 sati nakon što su pili alkohol.
Ako neko koga znate da ima dijabetes izgubi svest dok pije alkohol i neposredno posle toga, odmah zovite hitnu pomoć i naglasite da je osoba dijabetičar.
Postoje i određene situacije u kojima se ženama koje nemaju dijabetes prepisuje da piju neke antidijabetesne lekove kako bi lečile policistične jajnike – i u tim situacijama ne treba piti alkohol zbog istog efekta na nivo šećera u krvi.
Kokteli. Ovo su pića lepa na oko, često slatkastog ukusa i posebne socijalne mistike ali su takođe često mešavina jakih pića i mogu brzo izazvati pijanstvo i trovanje alkoholom. Što brže pijemo, veće su šanse da se otrujemo alkoholom a kokteli tu mogu biti posebno zavodljivi i opasni.
Čak i ako prestanete da pijete a brzo ste popili više pića, nivo alkohola u vašoj krvi nastavlja da raste.
Komplikacije
Alkohol iritira želudac i može izazvati povraćanje. Oni koji imaju gastritis, čir ili prosto samo osetljiv želudac, trebalo bi da izbegavaju alkohol.
Alkohol vrši depresiju refleksa za gutanje što povećava rizik od ugušenja povraćenim sadržajem ukoliko se onesvestite od previše alkohola (ovako je navodno preminuo i čuveni Džimi Hendriks). Takođe postoji rizik od slučajnog udisanja povraćenog sadržaja u pluća što može dovesti do opasnog i fatalnog prekida disanja (asfiksija) ili do kasnije pojave posebne i vrlo opasne upale pluća. Jako povraćanje može dovesti do ozbiljne dehiracije koja je opasna po život kada se tečnosti i elektroliti moraju nadoknađivati infuzijama.
Jako trovanje alkoholom može biti fatalno. Ljudi koji prežive ovakvo trovanje mogu imati nepovratna oštećenja mozga.
Pijte alkohol samo umereno ili nemojte piti uopšte
Ovaj opšti savet ste mnogo puta čuli pa ga nije loše ovde ponoviti. Nemojte započinjati da pijete alkohol ili da povećavate količine koje već pijete zbog potencijalnih koristi po zdravlje – ove koristi nisu do kraja utvrđene a svakako su manje od šteta koje alkohol izaziva te se ne osećajte pod pritiskom da počnete sa konzumiranjem alkohola.
Ako već pijete a zdravi ste, nema potrebe da prekidate sve dok to ostaje u granicama umerenog i odgovornog o kojima smo govorili u ovom tekstu.
I za kraj – nemojte piti dok vozite. Vožnja pod dejstvom alkohola ugrožava bezbednost i život i vas i svih ostalih oko vas.
Pročitajte sve tekstove doktora Momira Pantelića!
Za vas piše dr Momir Pantelić
Za dodatna pitanja možete pisati na [email protected] |
