Jupiterov mesec Evropa je mnogo sličniji našoj planeti nego što je iko mogao da pretpostavi.
Sadaje otkriveno da se ispod ledene površine nalazi okean u komi lako mogao da obitava neki oblik vanzemaljskog života, smatraju naučnici.
Ukoliko stenovito jezgro Evrope interaguje s njenim okeanima na način pogodan za proizvodnju supstanci neophodnih za razvoj života, onda nije isključeno da bi jedan od 67 Jupiterovih satelita mogao da nastanjuje neki oblik života, piše Vašington post.
Nova studija koju je sprovela NASA potvrđuje ovu hipotezu. Njeni stručnjaci ustanovili su da bi odnos proizvedene količine vodonika i kiseonika, ukoliko nema podvodnih vulkanskih aktivnosti, bio približno isti kao na Zemlji.
Vodonik na Zemlji u okeanima nastaje u procesu zvanom serpentinizacija, u okviru kojeg slana voda u okeanima reaguje s mineralima koji se nalaze u dubokim pukotinama stena. Rezultat su hemijske reakcije koje proizvode vodonik i toplotu – dve izuzetno važne stavke za opstanak života u okeanu.
Naučnici smatraju da bi pukotine u stenama na Evropi mogle da se prostiru na pet puta većoj dubini od one na Zemlji – oko pet kilometara ispod površine. Ali vodonik sam po sebi nije dovoljan; neophodan je i kiseonik.
“Oksidacioni agensi iz leda su poput pozitivnog kraja baterije, dok se hemikalije na dnu okeana, zvane redukujući agensi, ponašaju poput njenog negativnog kraja. Pokušaćemo da otkrijemo da li je su vaznemaljski oblici života deo ovog kola”, izjavio je u saopštenju Kevin Hend, koautor studije.
“Naravno, treba imati u vidu da su ovi zaključci nastali kao posledica proučavanja matematičkog modela, a ne direktnih posmatranja. Nije isključeno da se pod ledenim pokrivačem Evrope nalaze podvodni vulkani koji direktno u okean šalju vrelu vodu, bogatu mineralima, što bi znatno izmenilo uslove za nastanak života”, zaključio je Hend.
Naučnici se nadaju da će ova misterija biti rešena za desetak godina, kada NASA bude poslala sondu na Evropu.
