1. Izabrani ljudi
Termin “odabrani” najčešće se odnosi Hebrejsku Bibliju i ideju da je Bog određenim plemenima (Jevrejima) dao Obećanu zemlju. Iako su tamo pre njih bili neki drugi ljudi. Naravno i mnoge druge grupe sebe smatraju važnijim od drugih. Novi zavet spominje hrišćane kad govori o “izabranima”. Kalvinisti sebe nazivaju “božjim izborom” i veruju da su upravo oni ti koje Bog najviše voli. U drugim kulturama postoji uverenje da su određene grupe direktni potomci bogova. Srbi su nebeski narod naravno. Religije tako hiljadama godina promovišu podele, pa čak i fašizam, rasizam i diksriminacije razne vrste.
2. Jeretici
Svi drugi su naravno manje vredni ljudi. Recimo prema Tori, robovi outsidera ne uživaju istu zaštitu kao jevrejski robovi. Oni koji ne veruju su pokvareni, čine nezamisliva zla i često se smatra da među njima ni nema dobrih pojedinaca. U principu dobili smo još malo osuda svih koji nisu deo odabrane grupe.
3. Sveti ratovi
U ime crkve i Boga započeti su mnogi krvavi ratovi. Recimo, srednjovekovna Rimokatolička crkva započela je dvadesetogodišnju kampanju istrebljenja hrišćana sa juga Francuske koje su smatrali jereticima.
Šiti i Suniti se vekovima ubijaju zbog detalja u tumačenju Islama. U jevrejskim spisima možete pronaći velik broj slučajeva u kojima se spominju bitke u kojima njihov ratni bog Jahve pomaže njihovom narodu ne samo da pobedi već i da sasvim istrebi druge narodi koji su zaposeli njihovu “Obećanu zemlju”.
4. Bogohuljenje
Videli smo krvave obračune islamskih terorista sa karikaturistima u Francuskoj. Samo zato što su nacrtali proroka Muhameda. Ali nisu samo oni problem. Recimo u Bibliji je za bogohuljenje propisana smrtna kazna. Ideja da se bogohuljenje mora zaustaviti ili osvetiti stoji iza bukvalno miliona ubistava i užasa kojih je bilo koliko hoćete u istoriji. A danas je taj problem ništa manji.
5. Glorifikacija patnje
Skoro sve religije sveta ističu kako je patnja siguran put ga Bogu. Pravedno mučenje, pod uslovom da je dovoljno intenzivno i dugo, može popraviti štetu grešnog ponašanja. Muslimani se recimo kažnjavaju bičevima i lancima, a samoodricanje je sastavni deo svih religija.
Problem je to što glorifikacija patnje čini ljude spremnijim da bol nanose ne samo sebi i svojim neprijateljima već i bespomoćnima, bolesnima ili umirućima. Brojni stručnjaci kažu da je Majka Tereza zapravo pomagala bolesnima, ali da više pate a ne da im bude bolje ili lakše. I fizičko kažnjavanje dece se zapravo smatra reliktom religije iz prošlih vremena.
6. Genitalno sakaćenje
Potpuno nepotrebno obrezivanje novorođenčadi je zapravo dokaz plemenske pripadnosti, ali i test posvećenosti.
Još je gore obrezivanje klitorisa devojkama u nekim muslimanskim kulturama. Ovaj ritual služi za uspostavljanje podređenosti žena, umanjenim seksualnim užitkom pa i sramotom.
7. Pakao
Bilo da se radi o hrišćanstvu, islamu ili budizmu, zagrobni život pun je demona, čudovišta i večitog mučenja. Iako je ideja verovatno nastala kao sredstvo zadovoljenja ljudske potrebe za pravdom, koncept pakla ubrzo se sveo na oružje za prisilu na određeno ponašanje i verovanje. Ne daješ prilog? E pa ne gine ti pakao.
8. Karma
Kao i u slučaju pakla, koncept karme nudi sebični podsticaj na dobro ponašanje. Sve će vam se to kasnije vratiti. Problem je cena svega koja se meri kroz patnju.
Drugi problem je što pojedinci i društvo smatraju da će se sudbina, karma, Bog, pobrinuti za pravdu a ne oni. Takođe, ideja karme odobrava široku ljudsku praksu krivljenja žrtve. Desilo ti se nešto loše? Pa to mora da si zaslužio. Mi znamo mnoge koji tako razmišljaju i danas a vi?
9. Raj
Najgore u ideji večitog života u raju je to što degradira ovaj svet i ovaj život. Ako gledamo ka nebu teško možemo da uživamo u lepoti pred nama. Vernici svoju duhovnu energiju pripremaju za svet koji tek sledi, umesto da uživaju u onom što imaju.
10. Muško vlasništvo nad ženinom plodnošću
Manijakalna opsednutost devičanstvom u praktično svim religijama jednostavno ukazuje da su muškarci ti koji imaju vlast nad ženama.
