Da li se sećate filma Man in Black? Znate, Ljudi u crnom. U kome specijalni, super tajni agenti progone vanzemaljce i ljudima brišu sećanja o svim paranormalnim pojavama koje su videli? Nije bio loš, a uskoro stiže i nastavak.
Ali šta ako vam kažemo da Ljudi u crnom zaista postoje? I uopšte nisu tako smešni kao Will Smith.
Ovo je priča koja bi mogla da vas zanima.
Postoje brojna svedočenja o Ljudima u crnom. Svedoci ih opisuju kao hladne, bez ikakvog izraza lica, uvek u Crnim odelima. Često su ćelavi i nemaju obrve. Neki svedoci kažu da imaju veoma bledu, skoro plastičnu kožu. Posebno je zanimljivo da dolaze u kontakt samo i jedino sa dve grupe ljudi. Sa onima koji tvrde da su videli Neidentifikovane Leteće Objekte. I onima koji istražuju Neidentifikovane Leteće Objekte.
U komunikaciji sa ljudima se predstavljaju kao članovi tajne agencije. Ponekada nose kartice na kojima piše samo Security i baš ništa više. Jedan drugog zovu isključivo brojevima, nikada imenima.
Oni koji su imali priliku da ih vide, tvrde da Ljudi u crnom koriste zastrašivanje kako bi ućutkali svedoke raznih čudnih događaja. A to je najmanje čudan detalj.
Prvo zabeleženo svedočenje o misterioznim agentima se dogodilo još 1947. godine.
Harold Dahl je bio na svom brodu kada je video 6 okruglih objekata na nebu. A onda se jedan raspao u vazduhu, deo letelice je ubio njegovog psa i povredio njegovog sina.
Dakle to se zaista dogodilo i postoje dokumenti koji potvrđuju povrede.
Dahl je čak uspeo i da slika sve, ali kaže da su dokaze uzeli Ljudi u crnom koji su se pojavili na njegovim vratima par dana kasnije. Usput su rekli da baš nikada ne priča o događaju.
Sledeće svedočenje se dešava 20 godina kasnije. Robert Richardson iz Ohaja je tvrdio da se kolima sudario sa NLO. Ali u trenutku sudara objekat je nestao. Posle udesa, Richardson je poneo komadić metala za koji je smatrao da je otpao sa letelice koju je udario.
Samo nedelju dana kasnije posetila su ga dvojica agenata koje je opisao kao, pogodićete, Ljude u crnom.
Tražili su da im preda taj komad metala koji je uzeo sa mesta udesa. Richardson nije imao pojma kako su saznali da je uopšte uzeo metal.
Ali kada im je rekao da je već policiji predao predmet kako bi ga ispitali, Ljudi u crnom su počeli sa zastrašivanjem i pretnjama. Recimo poručili su da bi trebalo da nađe metal ako želi da mu žena ostane tako lepa.
Novi zabeležen slučaj se dogodio 1968. godine kada je istraživač Neidentifikovanih letećih objekata Jack Robinson tvrdio da ga progone nepoznati ljudi u crnim odelima.
Prijavio je policiji provalu u stan. Ništa nije ukradeno ali je sve bilo ispreturano.
A onda je čak uspeo i snimi jednog od agenata:
Posle toga se više nisu pojavili.
Ugledni doktor Herbert Hopkins je 1976. godine istraživao NLO pojave i vrlo brzo doživeo susret sa Ljudima u crnom. Koji je bio sve samo ne običan razgovor.
Prvo je primio telefonski poziv. Čovek je rekao da radi u nekoj nepoznatoj organizaciji za istraživanje vanzemaljskih letelica i tražio da se sastanu. Hopkins se složio da razgovaraju i već sledećeg trenutka sagovornik je bio na vratima. A tada nisu postojali mobilni, čisto da znate. “Čak i da je telefonirao iz kuće preko puta moje, nije mogao da tako brzo dođe mo mojih vrata”, kaže Hopkins.
„Nosio je besprekorno skrojeno crno odelo, crne cipele, crne čarape i belu košulju sa crnom kravatom. Imao je i crni šešir, kakav se ne nosi svaki dan, pa sam pomislio da je možda pogrebnik. Šešir je skinuo čim je seo. Nije imao obrve ni trepavice, a njegova koža izgledala je kao plastična i bila je smrtno bela. Usne su bile jarko crvene i govorio je bezizražajnim, monotonim glasom. Nije koristio fraze i rečenice – samo po neki deo reči. Govorio je onako kako bi govorila mašina da ima tu moć“, kaže Hopkins.
Ni to nije kraj bizarnostima.
„Sedeo je tako mirno, bez i jednog pokreta i nosio sive rukavice. Povremeno bi nadlanicom obrisao usne, a kada bi spustio ruku, na rukavici bi se našla jarko crvena boja, a šminka na njegovim usnama bila bi razmazana. Tada sam primetio da su njegove usne savršeno ravne. Izgleda da nije ni imao ono što mi zovemo usnama, pa je morao da stavi karmin“.
A onda mu je pokazao novčić koji je prvo promenio boju a zatim i nestao u dlanu Hopkinsovog sagovornika. Čovek u crnom mu je naredio da odmah uništi sve dokumente o NLO do kojih je došao.
Hopkins kaže da se sve završilo vrlo čudno.
“Dok je izgovarao poslednje reči, primetio sam da mu se glas usporava. Polako je ustao i rekao veoma sporo: ‘Energija mi opada, moram da idem zbogom’“.
A onda je nestao u blesku svetlosti čim je izašao na ulicu.
Da ne bude zablude, Hopkins je bio ugledan doktor bez mrlje u karijeri i malo je verovatno da je sve izmislio.
Mislite da je to kraj?
Ne. Najzabavnije tek sledi.
Verovatno vam ime Dan Aykroyd ništa ne znači?
Ali kada vidite sliku, setiće se da je to poprilično poznat glumac:
E pa u januaru 2002. godine Aykroyd je prodao seriju SciFi kanalu. Zvala se Out There (Tamo negde) i istraživala je nekoliko slučajeva Neidentifikovanih letećih objekata, krugove u žitu i otmice vanzemaljaca. Sa svedocima događaja.
U toku priprema za snimanje, Dan je u pauzi izašao ispred kancelarija studija i video Ford Sedan sa Ljudima u crnom unutra. Okrenuo je glavu za trenutak, a kada je ponovo pogledao ni auta ni njih više nije bilo.
Dva sata kasnije, javili su mu se producenti i rekli da se emisija ipak ne snima. I da se nikada neće snimati i da ne pokušava da je proda bilo kome drugom.
I za kraj posebno zanimljiv slučaj.
Dogodio se 14. oktobra 2008. godine
Menadžer jednog hotela po imenu Shane Sovar i trojica ljudi iz obezbeđenja videli su leteći objekat trouglastog oblika kako lebdi iznad njih. Oni su prijavili nadležnima sve, a bilo je još svedoka koji su to potvrdili.
Nekoliko nedelja kasnije hotel su posetili Ljudi u crnom. Zastrašivali su zaposlene i tražili svedoke događaja.
Srećom Sovar nije bio tu, baš kao ni drugi svedoci.
Radnici hotela koji su imali priliku da pričaju sa Ljudima u crnom su ih opisali kao vrlo jezive. Uz to su izgledali potpuno identično, bili su ćelavi i imali su izuzetno bledu kožu. Bili su identične visine i uz to vrlo, vrlo visoki i potpuno istog izgleda. Zapravo, svi se slažu da uopšte nisu izgledali kao ljudi. Mislite da su poludeli?
Možda, ali postoji čak i snimak sa kamere na kome se dosta dobro vide:
Dobro pa ko su Ljudi u crnom, sigurno se pitate?
Ne znamo. Niko ne zna. I verovatno nikada nećemo ni saznati…
