Verovatno ste i vi načuli da šećer nije baš dobar za vas. Samo da li želite da čujete pravu i punu istinu? Recimo da li je med zdrav? I da li možete da pijete sok od paradajza bez brige?
Krenimo redom.
Prvi i važan podatak je da smo početkom dvadesetog veka konzumirali oko 15 grama šećera dnevno i to uglavnom iz voća. Danas, mladi unose 73 grama šećera dnevno. Što je baš dosta. A uz to nije iz voća.
Hajde da otkrijemo šta je to šećer i da li su svi šećeri isti?
Trebalo bi da znate da je šećer ugljeni hidrat. I ako se završava na OZA to je šećer. Postoji nekoliko vrsta šećera ali za nas su najvažnija ova tri: glukoza, fruktoza i saharoza.
Glukoza
Glukoza ili grožđani šećer se nalazi u biljkama i nastaje kao nusprodukt fotosinteze. Glukozu imate u grožđu recimo i zato se zove grožđani šećer.
Fruktoza
Voćni šećer se nalazi u nećete verovati – voću. Smatra se da je slađi od glukoze.
Saharoza
Saharoza je stoni šećer, Onaj koji kupujete i pojednostavljeno, predstavlja mešavinu glukoze i fruktoze.
Ok, sada znamo šta su šećeri. I onda dolazimo do ukusnog dela:
Šta se dešava kada u naše telo unesemo šećer
Za početak mozak će se jako obradovati. Pa ćete osetiti zadovoljstvo. Vidite, u prirodi nije bilo baš mnogo hrane i pogotovo ne one slatke koja predstavlja čistu energiju. I zato će vas mozak nagraditi pa ćete osetiti zadovoljstvo zbog lučenja hormona sreće.
Odmah posle toga, pankreas će otkriti šećer u vašem telu i počeće da luči insulin, hormon zadužen za regulisanje nivoa šećera u krvi.
Tu se stvari malo komplikuju. Nije baš svejedno koji šećer ste pojeli.
Glukoza je jedini šećer koji vaše ćelije koriste. Bukvalno svaka ćelija u vašem organizmu može da je odmah iskoristi za čistu energiju. Ona se vrlo brzo razgrađuje i samim tim podiže nivo šećera i krvi. Glukoza je naravno neophodna za normalno funkcionisanje ćelija.
Sa druge strane da biste iskoristili fruktozu pre toga će vaša jetra morati da je razgradi i to dosta komplikovanim procesima. Pored energije, dobićete i trigliceride kao posledicu hemijskih reakcija. Tu su i neke kiseline i slobodni radikali. A ništa od toga nije baš dobro za vas.
Trigliceridi se skladište u jetri i mogu da izazovu oštećenja. Takođe, oni se nalaze u krvi i mogu da budu uzročnici srčanog i moždanog udara ako ih ima mnogo.
Zato neki naučnici smatraju da je fruktoza gora. Ipak, kako se fruktoza nalazi u voću, koje je puno vlakana, nećete lako moći da pojedete 5 kila jabuka. Što znači da organizam ima svoj mehanizam zaštite od unošenja previše šećera. Ali samo ako ga jedete iz voća. Problem je što se fruktoza danas dobija iz kukuruza i dodaje u mnoge proizvode. Za neke ne biste nikada ni pretpostavili, recimo sok od paradajza.
Što se tiče saharoze, koja sadrži obe vrste šećera, vaše telo će glukozu iskoristiti kao instant energiju dok će fruktozu pretvoriti u masnoće.
Sada se sigurno pitate šta sve to znači za vas.
Vrlo verovatno, skoro sigurno, unosite previše šećera svakog dana. I to nije dobro za vas.
Posebno je loše što unosite šećere i kada ne znate. U sokovima, kečapu, pizzi. Čak i hlebu. Obratite pažnju na to što jedete i u sastavu tražite šećere koji se često kriju pod različitim nazivima, recimo: glukozno fruktozni sirup.
A šta sa voćem?
Istraživanja kažu da ne bi trebalo da unosite više od 25 posto kalorija u toku dana iz fruktoze.
Ali to i nije tako malo. Recimo preko 20 jabuka u toku dana. Idealno bi bilo da to podelite na različito voće i tako unesete različite druge hranljive materije koje su neophodne vašem telu.
Glukozno fruktozni sirup?
Saharoza ili stoni šećer se dobija iz šećerne repe ili trske. A njihovo uzgajanje je mnogo skuplje od uzgajanja recimo kukuruza. Onda su tehnolozi pronašli način da iz kukuruza dobiju jeftiniji šećer. To je glukozno fruktozni sirup. I sada velike korporacije žele da vas ubede da su svi šećeri isti, ali to izgleda nije baš tako.
Naučnici sa čuvenog Prinstona su recimo ustanovili da glukozno fruktozni sirup dramatično loše utiče na telo. Mnogo gore od belog šećera. Pored ostalog, povećava šansu da razvijete gojaznost, rast triglicerida i masnoća u krvi kao i dijabetes.
Smeđi šećer
Takođe je obična saharoza kao i beli šećer ali ima drugu boju zbog melase koju sadrži, zbog koje ima i specifičnu aromu. Melаsа je gusti, viskozni nusproizvod koji se dobijа tokom prerаde šećerne trske i šećerne repe. Zabluda je da žuti ili smeđi šećer imaju manju kalorijsku vrednost od belog.
A med?
Moramo da vas razočaramo ali je zapravo je samo obična glukoza sa malo fruktoze. Možda se vaša baka ne bi složila, ali trebalo bi da ga izbegavate zato što čaj sa medom nije ništa bolji od čaja sa belim šećerom.
Zaključak?
Ako već unosite šećer, neka on bude iz voća.
